Baš neko njonjavo vrime.
Svugdi okolo pada snig, a u Splitu kiša.
Stariji se sinoć uputio vlakom u Zagreb, i nije ostao zameten u snigu.
Neki koncert u điru. Neće mi reč koji, jer, kao ja ionako neznan koji su to.
Zoven za saznat jel su stigli, pa mi oduševljeno reče: "Poala, super je u Zagrebu, pada snig, sve je bilo...baš je ludilo!"
Aha, dobro, dobro - bar ti guštaj kad mi ne možemo.
I taaako....nonjavo je danas....
Sitin se jedne pisme, nađem je na Youtubu i pustim da me ponese na putovanje...........................................................
Vrime kad ti mnogi ljudi fale, i oni koji su otišli na putovanje bez povratka, kao i oni koji će se vratit (ali ne do Nove godine), pa i oni koji su tu oko mene, ali su se prominili, nema više onog nestrpljivog odbrojavanja do Dana D (darivanja), širom otvorenih očiju, brbljanja i zapitkivanja....gdje se sakrila ona dječja radost,... hoće li se ikad više vratit?
Vraćam se tamo di jedino mogu...u svoja sjećanja...među zamrznute trenutke, zaustavljene u prostoru i vremenu...
NAPOMENA : OBITELJSKE FOTOGRAFIJE KOJE SU BILE PRILOŽENE U POSTU IZBRISALA SAM RADI SUMNJE U ZLOUPORABU ISTIH
I opet se pitam na kraju ovog njonjavog dana - Hoće li bar sutra past snig u Splitu?
....šta bude, bit će...
Post je objavljen 19.12.2009. u 23:43 sati.