da bar owakwe stwari postoje.. bilo mie dosadno, pa sam smislila kratku prichu tipa sumrak. lalala. aah.
Stajao je predamnom kao kip pomno prouchawajuchi moju reakciju. Tad je krenuo prema meni sporim i opreznim koracima. Josh uwiek sam stajala na mjestu shokirana onime shto sam saznala. Ili bar mislim da sam to dobro protumachila. Dok se on priblizhawao milijun pitanja mi je proshlo glawom. Ali samo jedno, najwazhnije, je bilo bitno. Da li se bojim ? I na to pitanje nisam znala odgowor. Mozhda me je bilo strah, a mozhda nije. Bila sam toliko ocharana njime da nisam mogla razmishljati o nichemu drugom osim o njemu. Sad mie wech bio wrlo blizu, swega 2-3 metra od mene i tamo se zaustawio. Opet je chekao na moju reakciju ali ja josh uwiek nisam reagirala, samo sam stajalo tamo sputana njegowom ljepotom. Njegowim dostojanstwenim hodom. Njegowim welikim okruglim prekrasnim ochima. I naposljetku, njegow glas. Chim je progoworio znala sam odgowor na najwazhnije pitanje. Sad sam bila toliko sigurna u taj odgowor. Nisam shwachala kako sam se uopche mogla dwoumiti. Bilo je jasno kao dan da ga se ne bojim. Ali sada se pojawilo drugo pitanje. Zashto ga se ne bojim ? Kada su swi ostali osjechali potrebu da se nekako zashtite od njega. Zashto se ja jedina ne bojim ostati sama s njim u owoj mrachnoj nochi bez zwijezda potpuno sama. Samo On i ja. Ja i On. Mi. A i bilo je jasno kao dan da on ochekuje od mene da se bojim, pa je bio zapanjen chinjenicom da ne uzmichem shto mu se ochitawalo na licu pod ulichnom raswjetom.
- Ne bojish se ? - pitao me oprezno.
Samo sam odmahnula glawom. Nisam htjela swojim obichnim glasom unishtiti trenutak koji je on nachinio ispushtajuchi swoj zwonki glas. Priblizhio mi se za pola koraka. Tek sam sada shwatila da su njegowi koraci tolko laki da se nechuju. Sad sam s njegowog lica spustila pogled na njegowa stopala. Stajao je u lokwi wode. Kako to da nisam chula shljapkanje kada je ugazio u tu lokwu. Istina, to bash i niee bila neka lokwa ali bilo je dowoljno wode da se chuje kad bi chowjek zakorachio tamo. Tada su mu se noge pokrenule i doshao je na pol metra od mene. Brzo sam podigla pogled da mu nadjem lice, da mu nadjem ochi.
- Oh - izdahnula sam i spustila pogled pema swojim stopalima.
Njegow miris ! To je bio najljepshi miris koji sam ikada osjetila. Tad sam polako podigla glawu da mu dobro promotrim ochi. Znala sam jako dobro procjeniti ljude poromotriwshi njihowe ochi. Otkriti njihowe osjechaje, njihowe namjere. Njegowe ochi su bile crwenkasto smedje. Chudna neka nijansa. shwatila sam da i on gleda u moje ochi waljda pokushawajuchi isto shto i ja. Ali ja nisam uspjewala u swom naumu. Nisam nishta uspjela pochitati iz njegowih ochiju. Kao da je znao shto pokushawam brzo je pogledo u stranu, a ja posramljeno opet u swoja stopala.
- Kasno je - tiho je rekao. - Nebi li tebala dosada wech biti doma, mogla bi naltjeti na nekog pljachkasha ili josh gore, ubojicu. - zabrinuto me pogledao.
- Da, trebala bih pochi doma. - i ja sam shaptom kazala.
Ali nijedno od nas se nie pomaklo. Tad se nasmjeshio, a meni se zawrtlo u glawi od njegowih sawrshenih zuba. Pogledala sam u te snjezhno bjele zube i primjetila da su jako oshtri. Preoshtri. Chowjek nemozhe imat toliko oshtre zube osim ako ih, neznam, turpija. Ali nemozhesh turpijati zube. To bi boljelo. Smijesno, tek sada sam osjetila trachak straha. Ali kao da me taj strah samo malo bocnuo i onda nestao.
- Da te otpratim doma ? - ponudio se.
Samo sam nabrzinu kimnula glawom i chekala da krene prema meni jer ja nisam imala namjeru prwa se pokrenuti. Doshao je do mene i ponudio swoju ruku. Primila sam ga pod ruku i iako kroz maicu osjetila sam njegowe snazhne ruke. Stresla sam se, on bi mogao zadawiti chowjeka sam tako. Osjetio je moj trzaj i stawio swoj dlan na moju ruku. Opet sam se stresla, bio je leden. Brzo je odmaknuo ruku i krenuli smo prema mojoj ulici. Tek tada sam shwatila da mu nisam rekla gdje zhiwim, ali on me odluchnim korakom poweo prema mome domu. Nisam htjela razmishljati o tome, nisam htjela pokwariti owaj trenutak. Dodiriwali smo se, iako preko robe, ali dodiriwali smo se. To mie sada jedino bilo wazhno. To je jedina stwar koja che mi ikada biti wazhna, ali to u owom trenutku nisam znala. U owom trenutku nisam znala da sam pronashla swoju drugu polowicu, swoju srodnu dushu.
- KRAJ -
Post je objavljen 18.12.2009. u 11:52 sati.