Probudio se dan , bjelinom dočekan..
Nebeskim darovima okovan..
Negdije na izvoru stojiš sputan..
Mislima o meni omotan...
Čekaj me samo da uzmem strunu..
Da nam misli o ljubavi ne trunu..
Da ih , nanižem na srebrne perle..
Jer beskonačne misli tebi hrle...
Čekaj me samo da uzmem žicu..
Da odsviram, taj poj na tamburicu...
Trenutak je važan,bez Njega nema ništa..
Zlačani,zar je san to i jel vrijedi Išta.?..
Čekaj me samo, čekaj i nemisli da neču doći...
Možda me jedino san o tebi skrši,pa neču poči..
Čekaj me samo,čekaj..zar čekanje je lako?
Tko zna, možda dođem sutra samo tako?
Post je objavljen 15.12.2009. u 12:08 sati.