vracam se...nakon godinu dana nepisanja, pedesetim postom...ah sto reci...kao i uvijek nista pametnoga, samo gluposti...puca me neka dobra volja, sto je netipicno za mene....nisan se ovako osjeca od 1 srednje....zapravo otkad postoji ovaj blog xD....previse se toga u meduvremenu nakupilo...puno san zreliji (nimalo pametniji), previse toga u sto san nekad virova, pretvorilo se u nocnu moru, realnu nocnu moru....da istina, oduvijek san zna da zivot i nije bas bajka kakvom je cesto prikazan u pricama...da ne ide sve lako i glatko kao sto vjerujes kad si mladi...doslo je vrime za (kako bi AC/DC rekli) "sink the pink"....svatia san da se ljudi minjaju, a s njima, i ja sam...iako naravno nenamjerno....ekipa se prominila...sve se prominilo...razred isto....bend cak i ne toliko....prizna san istinu, toki, koja mi je u zadnje vrime postala zakon frend....bar zna slusati, mozda i razumiti, cak iako ni ja sam ne razumijen...s Lucon san razvia odnos kakav san prizeljkiva, postala mi je jedan od stupova, razloga za dizat se ujutro za skolu...zajedno s Danijelon, Lucon, Marton i Jelenom...sto reci o njima....minjaju se i one, na veliko...a Marta...ostaje jedina osoba koja me nikad nije razocarala.....Kiki se pobarabia =P, ali je u vecini stvari osta isti, a sto se opcenito benda tice...Karla je u Zagrebu, Hrule na svoju stranu, Sota na svoju, Ostric....a Ostric je faca...njega da nisan upozna nikad, zivot bi mi bia neispunjen...bili smo i ove godine u Obrovcu...bilo je manje sranja nego prosle godine, puno manje, ali su radionice bile bolje....cak je i film koji smo snimali bia ne los...upozna san NJU...ne doslovno, priko fejsa....doda san je iz ciste sprdancije, a onda kad san pogleda slike, fascinirala me....vidia san je u busu, posli i na ulici....."she's got eyes of the bluest sky", doslovno....zaljubljen san, ne u nju vec u njene oci +_+ (ovo je metafora eli xD)....opcenito, ne svida mi se (jer ju neznan), nisan zaljubljen (kao ni ikad dosad uistinu...zaljubljen san bia u apstraktnost pojma ljubav...kojeg ne mogu ni ograniciti ni definirati), jednostavno me fascinira...istina je doduse, da san ju sanja tri puta (sto je pravo cudo, posto se gotovo nikad ne sican snova, pogotovo ne osoba koje neznan)...ali eto...previse se toga nakupilo, a ovo je post koji oznacava mozda mojih zadnjih par dana...sto bi bilo da san pisa o ciloj godini xD...i posli svega, zakljucia san da te u zivotu ne triba biti briga, ni za jucer, ni za sutra, opcenito ni za sto....triba te biti briga za danas, da iskoristis sve sto ti daje taj dan, bez obzira sto ce mozda sutra biti vrimena...jer kad ti jednom dode prilika i propustis je...ne ocekuj novu
Post je objavljen 13.12.2009. u 12:07 sati.