Zaljubljena sam u Ironiju i Cinizam Zorana Šprajca. Iako mi svaki put izgleda da mu milisekunda fali da se počne nekontrolirano cerekat.
Znam da postoji i drugi par rukava i priča o novinarskoj etici, objektivnosti i ne iznošenju vlastitog mišljenja, ali ovaj put ću preskočit priliku da budem na strani struke i pravila. U ovoj se državi i tako nitko ne drži pravila. Čemu onda brinuti o njima kad ih tako božanstveno krši duboki, muški glas na javnoj televiziju (koja je sve samo nije javna, ili je javna u onom lošem kontekstu).
Kao novinar novinaru, jedino što mogu reć (o) Zoranu Šprajcu je: "Go, Zoki, go!!!"
Post je objavljen 09.12.2009. u 09:55 sati.