Zero 7 - End Theme - KLIK KLIK
Sve mi je jasno:
svaki pokret, koncept,
škarice što leže,
i ono gore, prethodno,
kad si kažem cap
i napravim ga/ne
jer sve u krugu,
nekom kozmičkom
pobirem iste učinke:
mislim o Bogu kao
mahnitom ego-tripu:
dobro je on to sročio:
služiti njemu,
reći nama:
u hijerioglifima:
na putu sam,
shvatila:
budistkinja žmiri,
ova budistkinja zna
I to čudno plutanje: bubre mi misli,
u glavi na tri herza, tiho je, mirno je
bez šumova u pozadini
vrtovi....idem...kažem....plamičci
samo tiho...tiho...spava...
oči su joj ocean sreće...
i danas, samo danas, uvijek danas.
Uz nju sjećam se tko sam
Sunce je opet plavo,
I koraci što stižu, sve su bliže.
Post je objavljen 07.12.2009. u 23:30 sati.