Živi se intenzivno al i dalje uglavnom vezano uz Vitino zdravlje. Danas smo dogovorili da se vadi treća mandula, par dana pred Božić. Trebao bi isti dan izaći iz bolnice. Nadam se da će tako i biti.
Do sada je po doktorima hodao tata , a danas sam bila ja. Na izlazu iz bolnice scena. Bila je s nama baka, da ode s njim doma, a ja na posao. Baka je morala na wc, a Vito se derao „nemoj ići na wc, odi doma na wc“. Ja sam ga pokušavala smiriti kad odjednom začujem neku staru ženu koja je prolazila kraj nas kako se izderala na njega „prestani se derati“ Ne volim scene i neprilična ponašanja al nisam zdurala pa sam joj vratila „pa to je malo dijete, zločesta stara babo“ , samo što nisam povisila ton. Pa normalno je da se boji da će ostati u bolnici iako mu objašnjavam da neće danas itd. Ne može on baš sve posložiti u svojoj glavi , pa onda napravi scenu oko wc-a npr.
Imali smo društveno-kulturni vikend. Za subotu je dobio pozivnicu za kazališnu predstavu „Panama“, dječjeg kazališta Dubrava koja se održavala na odjelu igračaka u Mulleru. Naravno da nije slučajno da pred Sv.Nikolu bude baš na tom odjelu al' nije bilo žicanja ničeg. I onako je bio u iščekivanju onog što je pisao Sv.Nikoli da si želi. A ja sam to kupila u petak i prošvercala kraj njega koji je superkoncentrirano gledao „Vragolastog Denisa“ na dvd-u i nije ni skužio da se šuljam kraj njega sa vrećicom iz Turbo Limača . Kad sam već bila u Importane Galeriji malo sam prošetala barem izloge pogledati i nemalo se začudila kad sam vidjela da je na prvom katu zatvoren skoro pa svaki drugi dućan, a na izlogu piše da se lokal iznajmljuje. Malo sablasno je sve to djelovalo . Nema više kupaca za robu nerealnih cijena. Npr Lisca, tunika 551 kn. Malo previše. Na sniženju imaju majce iz ljetne kolekcije, bez rukava, najniža cijena 149 kn. Precijenjeno.
Uglavnom, predstava „Panama“ je ispunjena plesom i pjesmom i klinci su uživali. Roditelji isto, barem oni kojima nije bilo tak vruće kao meni. Nisam mogla skinuti kaput jer sam u ruci već držala Vitinu jaknu, svoju torbu i vrećicu s picekom od 2 kile koji smo kupili na Dolcu. Na putu prema doma sam još svratila i po kruh i u kemijsku čistionu po drugi kaput i sako, pa sa svim tim u jednoj ruci, a Vitom u drugoj ruci doklipsala doma.
Sva sreća pa smo imali bomba doručak, tak da sam energije imala . Ujutro sam umijesila njoke , a kako je smijese ispalo više od jedne tacne koju stavim u zamrzavanje, od ostatka sam ispržila pogačice , pa na još tople domaći džem od jagoda i šljiva, mmmmmm .
A nedjelja cijeli dan u znaku poklona. Ujutro odmah pogledali na prozor, al nije bilo poklona u čizmici nego ispod nje, jer je bio prevelik . U 11 smo išli na susret sa Sv.Nikolom u kino; moja firma je organizirala za djecu radnika, pa je i tamo bila podjela poklona i slikanje sa Sv.Nikolom. Poslije je bio crtić „Ledeno doba 3“ koji smo pogledali na pola, jer smo ga već gledali čim je došao u kina. Tak da je odjednom usred filma Vito rekao „to je južan citić, idemo doma“. Dovezao nas je tata (poslije je otišao doma kuhati ručak ) , a natrag smo išli tramvajem i taman kad smo bili na Trgu bio je koncert jednog dječjeg zbora, pa da smo i to odslušali.
I nije bilo dovoljno poklona nego je jedva čekao da navečer dođe baka da donese poklone koje je Sv.Nikola ostavio kod bake i dede.
Sad bu mir do Božića, nadam se.
Post je objavljen 07.12.2009. u 14:52 sati.