Blagdani nam malo pomalo kucaju na vrata. Vrime je mira, ljubavi. Nažalost, u zadnje vrime kao da neki zaboravljaju na to.
Sveti Nikola prvi je blagdan u dvanaestom misecu i meni posebno pri srcu.
Na veliko veselje dičice Sveti Nikola je sa konjima došao na gradski trg prepun malene dičice.
Triba pomalo i u kuću unit blagdansko ozračje.
Ne volim one plastične vjenčiće. Ne volim svaku godinu imat isti ukras na stoliću. Obično nešto sama posložim. Nisu to neka velika umjetnička djela ali mene veseli.
Tako sam se zadnje dane mislila šta da napravim. U kakav đir da ultim?
Ali kod mene jednostavno ništa ne ide pod pritiskom. Mogu se ja tako danima mislit ali dok ne uleti onaj pravi klik ništa od toga.
Jednostavno, najbolje reagiram onako na prepad i u zadnji tren.
Dakle, ja se i dalje mislim kako posložit vjenčić.
A poticaj je ovaj put bio jedan usamljeni šipak.
Svaki dan me bockao u oči.
Mamio.
Dozivao.
I onda mi zadnji tren proradi kliker.
Tema: Jesen!
Brzo uzmem vrtlarske škare i trk po usamljeni šipak. Usput uberem šparožinu, bršljan, suhi koromač, lozu.
Doma imam male mandarinke, suhe ruže.
Razvučem novinu, sve prostrem isprid sebe i u tren je vjenčić gotov.
I ništa nisam slikala. Zaboravila.
Ali evo nekoliko detalja sa gotovog vjenčića.
Znam….. zapaljivo je.
Ali sviću jednostavno izvadimo i zapalimo na stolu.
Šta se ostalih novosti tiče…. Doctor Who se i dalje snima po gradu. Naravno, imam brdo slika, ali to ćemo ostavit za neki drugi put.
Post je objavljen 07.12.2009. u 12:58 sati.