Marketing
LALALA...
Tako san ja lipo od nalaza utekla u Zagreb i večeras se vratila, ta subota je, u nedilju iman pravo cili dan bit grintava jer se u ponediljak triba suočit s ton kartušinon.
Je, al zeznilo me.
Bija pun sandučić pošte, među inin tričarijama preporučeno pismo iz poliklinike.
Ništa nisan tila mislit, otvorila ga odma na skalama i nu čuda, piše da se triban javit za dvi godine.
Lalala 
Jedino mi je malo ža šta mi je propalo grintanje 
U metropoli san svugdi stigla, čak se uspila u petak popodne smrznit.
Sidila dvi ure s prijateljima u Frankopanskoj, vanka vlaga, negdi oko 5 stupnjeva, bez vitra a to znači da nama dalmatincima nije ledeno, mi se smrzavamo samo kad je bura.
Zovnen svoje kući da za 40 minuta, u 18.20 dođu auton po mene između Gradske kavane i Varteksa.
Došla šetnjon do tamo 5 minuta ranije i čekan.
Počelo puvat, prolazu minute, meni sve ledenije, al ne zoven za provjerit jel ko krenija po me, nekako mi se činilo da ne triban dosađivat.
Posli po ure nisan od leda znala za se, jedva izvukla mob i nazvala.
-Jel ko krenija po mene ?
-Pa di će krenit, rekla si u 18.20 ?
-E, a sad je 18.45, di ste, smrzla san se ?
-O čemu ti, pogledaj na sat, sad je 17.45.
Pogledan i je, promašila san cilu uru jer nisan na mobu namistila zimsko vrime.
Tribalo je još 15 minuta čekat, al to san učinila đir po Varteksu.
Kući su me umotali u deke i 5-6 sati utopljavali, natirali popit litre vrućeg čaja s limunon i medon i 4 aspirina Bayer šta mi je inače dvogodišnja doza.
Ima toga još, al ostavljan za slijedeći broj.
Post je objavljen 05.12.2009. u 23:46 sati.