Kad vidim psa na lancu od jedan metar u velikom dvorištu dođe mi da odem u tu kuću i tim ljudima stavim isti takav lanac oko vrata. I da im kažem "ma bit će vam dobro". Tako bih ih držala par mjeseci na lancu. Željeznom. Debelom. A onda bi ih, bez imalo grižnje savjesti mislim, lagano utopila. Ili bi im dala otrov neka popiju. Ili bih pucala u njih.
Tako mi dođe.
Ništa od toga ne napravim nego okrenem glavu da ne gledam. Jer znam da ništa ne mogu. Nikome.
Jadni psi.
Srce ni se stisne kad gledam civilizaciju dičnih Hrvata. Nismo daleko dogurali od prvotnih plemena. Mada se kurčimo da jesmo. Mislim da smo otišli unazad. Jer plemena, ako su imala pse, sigurno ih nisu držali na lancu. To je izum kasniji. Civilizacijski.
Zašto da ti netko smeta kad ga moš stavit na lanac i tako držati godinama? I pričati okolo da je pas zločest.
Smuči mi se od toga.
Post je objavljen 04.12.2009. u 16:47 sati.