Marketing
Škverbook
Uletija mi jučer kolega u kancelariju
- Ajmo!
- Di ćemo?
- Gori!
- Di gori?
- Pa posla sam ti mejl.
- Asti, nisam ga ni vidija....
Spremno smo odgibali kat iznad u zeleni salon na prezentaciju novog softvera u kojega polažemo sve naše nade i koji će nam omogućiti bolje planiranje i upravljanje poslovnim procesima. I kako se to stručno kaže - upravo smo u fazi implementacije novog programa.
Implementacija - ajme koja lipa rič, puna su ti je usta, pari ništo plemenito...
Uglavnom, razvukla nam se prezentacija na dobre dvi ure, i mogu vam reć da je sve to divno i krasno zamišljeno, ali meni tijekom takvih "evenata" misli obično odlutaju preko sedam gora i osam mora. Pa se baš nešto mislim... zašto svi ti programi moraju bit tako dosadni i uštogljeni bez obzira na to koliko se njihovi autori kleli da su "user-friendly?"
Slaba ti je korist od najboljeg softvera ako je odbojan i kompliciran pa ga korisnici nikad ne znaju iskoristit na najbolji mogući način.
Ali, kad sve zbrojiš i oduzmeš, u osnovi svega, i proizvodnje i uspješnosti poduzeća je ništa drugo nego - komunikacija.
Vjerovali ili ne, u poduzeću u kojem radi preko tisuću zaposlenika i još par stotinjak kooperanata, i to ljudi najrazličitijih struka počevši od profesora filozofije preko pravnika, ekonomista do električara, strojara i konačno brodograditelja, komunikacija zna biti prilično nekomunikativna.
Pogotovo je veliki problem s ljudima koji rade na kompjuterima.
Takvi su najgori!
Svak se zabije u svoju škatulu, niti ko koga vidi niti ko koga čuje.
Nemaš pojma šta rade.
A ne smiš ih ni uznemiravat jer su svi odreda duboko uronjeni u poslovnu problematiku.
Mo'š mislit.
Pogotovo dok slažu pasijans.
Ili već nešto slično.
S druge strane, zanimljivo je kako ljudi lako prihvate ono šta im je zabavno!?
Pa zašto onda i programi kreirani za te famozne poslovne procese ne bi mogli bit zabavni?
Umisto pustih stablastih struktura i kompliciranih labirinta kojekakvih podataka ubacit nešto humanije, življe, vedrije?
Eto, recimo, nikoga ne tribaš posebno tirat na Fejsbuk.
Tamo se ide leva-leva.
Zašto?
A kad je zanimljivo!
I sad samo triba primjenit istu filozofiju pa na iskustvu Facebooka implementirat Škverbook!
Na škverbooku isto možeš imat prijatelje, ulazit u grupe, pisat na zid kako se osjećaš toga jutra i šta radiš, pitat nekoga za savjet, gledat slike ko je šta napravija i na koncu, svi smo povezani, svi smo informirani, posal cvate, a hrvatska brodogradnja izlazi iz krize!
Isto tako, Škverbook možemo prilagoditi i svim ostalim poduzećima, tvornicama cementa, svinjogojskim farmama, bankama i konačno državnoj upravi, zašto ne?
Cementbook svinjabook drž-up-book...
Čuda se mogu napravit!
Nego, ajmo ća na posal!
Ima li koga ko je dobro verziran u pisanje softvera, ko dobro barata sa C++ ili barem da ima dobre ideje pa da mi to posložimo kako triba, prije nego li šta sve ovo ide u prdec?
Post je objavljen 03.12.2009. u 09:01 sati.