Marketing
-----------------------------------------------------------------------------------------------
Lupeština
Ide vrijeme a ja i Frida nogu uz nogu pod kapom tog vremena hodamo i vazda se nešto novo vidi, dogodi, izmisli. Došo sam do lokve u Mučiće s donje strane i čujem glasove ali od ševara još nikoga ne vidim. Malo sam zastao da poslušam.
- Slabo sam spavo noć, jebemu majku... nikako. Sinoć sam više potego pa me cijelu noć mučio neki đavo.-
- Ne pričaj jarane, legnem ja a ono se sve vrti, okreće, pridignem se, podrignem, ma šta podrignem pravo se izbljujem pa mi malo lakše, a da nisam sipo vodu i ja bi bio u ku....-
- Sipaš vodu? Jebo vodu..-
Onda ja naiđem i zazovem dobar dan. Dva pajdaša, neobrijani. Lica im pričaju proteklu noć, pari da su ćaća i sin po boci, a komšije po susjedstvu. Prozbori stariji.
- Evo mi ubrali malo maslina, kaže gazda da mu ne beremo zelene, a evo pogledaj prijatelju jesu li dobre.-
- Dobre su dašta.- Pogledam ubrane masline u vreći, pa pogledam u njih.... 'bate koji čagaljski pogled.
- I ja kažem, dobre nego šta.- Potvrdi on.
- A koji vam je gazda a?-
- Ante, mi ti obiđemo sve njegove masline, ima on toga čudo.-
Solucija prva.
Naiđem na dvojac kako bere, gule brate kao da nije njihovo kao što i nije. Posumnjao sam u njihovu rabotu ali mirno prođem i nakon stotinjak metara zauzmem busiju pored puta i čekam. Jedino se tuda mogu vratit, znam ja njihovu taktiku, brzo mjenjaju mjesto operacije tako ih je teže zateć u poslu.
I ne prođe dugo, drnda auto, evo ih. Namjestim za snimanje na jednom mobitelu (nosim dva, jedan je od onih što nas deru s cijenama i on ima kameru a s drugoga što je zeru jeftiniji za pričanje, ćakulam).
I ja ti njih škljoc i spremim sliku i snjim u žep. Izvadim onaj drugi i tipkam policiju i stisnem zovi.
E, ali ne more proć kako sam ja naumio, primjetili su me, zaustavili se i u rikverc, auto ostavili upaljeno i evo ih prema meni. O-oo. Ja ostavim otvoren mobitel da se čuje što se događa. Oni meni da koga zovem, rekoh ja policiju. Raširili oči i na trenutak kolebanje... onda bez govora uvate me za ruke i na leđa ja vičem „u pomoć napali me lopovi tuču me, kradu masline, upomoć.....“ A Frida kako nije naučena na situacije naljuti se i ćapaje mene za nogu, glupa skvo.
Uzme mi onaj međed mobitel opizdi ga o asfalt i pomiluje ga nogom pa je jadničak od straha odletio u šumu... nisam ga ni našo. Sjednu u auto i prozvižde dalje.
Nakon dvadesetak minuta kad sam već bio na magistralu kroz Brodaricu prođe policija, ja podignem ruku pokazujući na sebe.... produže oni očito s namjerom da se okrenu, vrate se i stanu pored mene.
Rekoh da sam ih ja nazvao, oni smenom i Fridom u auto i u postaju.
Pričam ja što se dogodilo, vele oni „imaš li svjedoka“, nemam ali sam snimio mobitelom, evo pogledaj vidi se i registracija.
- To ništa ne znači, mogo si snimit bilo koga.-
- Ali čuli ste kad sam zvao u pomoć radi toga sam i uključio mobitel.-
- Čuli jesmo ali samo tvoj glas.-
I tako rečenica na rečenicu tanto ja nisam ništa uspio dokazati a oni meni napravili prijavu radi ometanja i lažne dojave.
Onda slijedi sucu za prekršaje koja stotica eura.
O jeba vam ja mater nećete više ja vam kažem.
Solucija druga.
Potrefio ja opet na taraš, vidim nu, gule okreću se, preša im je.
E ma sam i ja okrenuo glavu i produžio, nije moj posal, nije me briga i gotovo. Posumnjali su i oni u mene i pokupe se. Pretekli su me s autom, prozviždali i nikome ništa.
Nakon nekih petnaest minuta evo policijskog auta meni ususret i stadoše. Netko ih je ipak zvao.
Poslije onog uobičajenog pozdrava pitaju oni da jesam li vidio jedno auto splicke registracije.
- Jel crveni opel karavan.- Pitam ja.
- E taj taj.-
- Ne ja bogami.-
I produže oni svojim putom a ja svojim. Nije prošlo ni desetak minuta evo se oni vraćaju i opet stadoše.
- Jel ti nas pomalo zekiš a?-
Naceri se jedan širokim osmjehom pokazavši svo korijenje nekadašnjih zubova i dva zdrava očnjaka.
Kasnije sam saznao da mu ona dva očnjaka odlično služe kod janjetine, kad uvati rebarce provuče ga između i samo ga zguli. Još sam ja toga saznao no da me opet nebi tražili bolje mi je činit kuco.
- Kako mislite?-
- A kako znaš da je bio opel karavan.-
- Ups.-
- Ajde ti snama.-
I jopet ja popušim.
E nećete više majku vam....
Solucija treća.
- I velite vi Ante a? Slušajte, da ne bi bilo belaja jer policija može svaki čas naić, što prije brišite jeste me čuli.-
Gledaju me kao duha pa će.
- To ti nama obojici ha.-
- Lijepo vam kažem da ne bude belaja ajte ća.-
- Jebo te ćaća mi radimo čoeče, što pričaš.-
Kad evo ti „mali div“ ozgora, stade jedno dvaest metara od nas i izađe čova s lovačkom puščetinom pa opali u ariju.
- Ante polako nemoj ih poubijat idu oni ća.- Velim ja a Frida se jadna stisla uz nogu umire o straha.
- Ubit bandu nego šta, evo im na...-
I opali još jednom, onda se njima dvojici stisla guza pa su hitro izvukli sve vreće iz auta i digli ruke u zrak. Ante se približavao oprezno i naredio njima da uđu u auto a meni reče da maknem njegovo auto u stranu da ovi mogu izaći.
Uuuu koja forca, ka da formulu voze, prozvižde oni i nestanu.
- Nije loše a.- Reče Ante.
- Hehe, a moraćemo ovo poć istovarit doma pa nastavit taraš a.-
- Idemo sad skradinsko zaleđe malo obić.-
Ipak život pruža mnoge mogućnosti zar ne, samo valja ubost pravu!
Post je objavljen 30.11.2009. u 21:06 sati.