a sada dva prekida odjednom. povrijedio me, ali ne boli koliko si ti bolio. a taman sam te se riješila i sad mi se opet vraćaš u nekim alkoholnim isparavanjima kao prikaza, staneš i gledaš me. i smiješ mi se. nitko nikad više.
ludim polako. zaključavam se u snove i sve teže nalazim put u stvarnost. umorna sam. ne mogu razgovarati, ne mogu razmišljati... dosta mi je svega toga, nesrećo.
sve su se iluzije rasplinule i ispod njih nalazi se golo meso. odvratan jednostanični organizam koji se sastoji samo od zuba i neprestano se ceri svojim ljigavim ustima.
nade su potkopane i znam da sam trebala znati bolje. trebala sam naučiti do sada. najviše se ljutim na sebe... jer tako volim.
ionako se nikad nije radilo o vama, već samo o meni. i sada pletem mreže sama i znam da neću dugo moći tako. ovisna. ubila me patetika.
Post je objavljen 30.11.2009. u 13:04 sati.