................................................................................................................
„Sve je sranje sem pišanje“
Drži se da je ovo izgovorio Titov suvremenik, čuveni kineski državnik i „čistač“ veliki Mao.
Ne znam za ono prvo ali da je u ovoj naslovnoj izreci imao pravo, je.
Pišanje i je nešto drugo, posebno, a sama kanela je poznata po nekim mudantoiznim atributima a na prvom mjestu po izgledu pipe, dugim i kratkim cijevima i dvonamjenskoj uporabi „spravice“. A da ta spravica zna proslaviti ali i osramotiti vlasnika čak i kad se koristi kao pipa i to je istina. Sigurno znate onaj stari vic, al' evo ponovit ću ga.
Lijepa ljetna noć i obitelj se landika na taraci a senilni starac taman se vraća s pišanja i veli drhtuljavim glasom.
- Ono vam je dobro što ste napravili u zahodu da se pali svjetlo čim se otvore vrata..-
Žena pogleda muža on podigne obrve, ćer čiji je petogodišnjak pošo po sladoled gleda jedno pa drugo a mali se javlja iz kužine.
- Mamaaa, dida se popiša u frižider.-
Dakle i ja sam dida a mali unučić još piša pelene... (malo je rastega, je) a ružno da šta. Kad se djeca izvuku od pišanja i sranja u gaće, roditelji odahnu.
Znamo se nas dva družiti, poigrati i malo prošetati a on se za vrijeme šetnje svako malo sagne i skuplja neko smeće s puta pa moram paziti na to i upozoravati ga.
Kad sam u ovako važnom društvu uvijek mi se nameće potreba doći do kakve velike i umne misli ili mudrosti koju bih ponosno prenio malcu. Nešto da može za pedeset-šezdeset godina on svojim unucima reći: „Ovako je govorio moj dida“. No takve misli rijetko svrate u ovu sijedu glavušu, rijetko kao što su rijetka i velika otkrića koja se pronalazačima sasma slučajno dogode.
Šetamo mi i sad ćemo s asfalta skrenuti kroz šumicu. Volim koristiti ove staze i puteljke prvo radi prometa na cesti a drugo, puno je ljepše hodati i stalno si u pokretu, gibanju, moraš maknuti granu, obići ostavštinu civiliziranog sisavca po čemu se skupljaju muhe i zaudara, i Frida uživa u šetnji ovim putićima onamo na cesti se stalno preda i trza od tonobila.
Malac ide ispred mene da mi je na pogledu a kojih sedam-osam metara naprid iza grma stari se Lovre stao popišati. Nije nas uočio pa je i opalio dva puta i kad je našo kanelu započeo uz ono „haa“. Utoliko se malac sagne i dovati praznu kutijicu „durex“ ja dreknem ama pošteno.
- Baci to iz ruke!-
Prepade se malac i baci ono smeće, ali i stari Lovre se štrecnuo i zadrmao na drhtavim nogama.
Onda se polako okrenuo i složio facu kao da se usrao ili upišao u gaće.
Ja zazvao dobar dan a on će:
- A šta dobar 'en ti krv irudovu, šta dobar... pogledaj što si mi učinio.-
- Ja... ae ne vrijeđaj.-
- Ja tebe vrijeđam.-
- A dašta, nisam ja tvoj pišo to ti je on učinio.-
- A ko me prepa, en ti iruda, kad si dreknio ja pustio a „tić“ se vratio nazad, nije u mene duga cijev da mogu vrtal s njim zalivat. Kako ću sad ovakav kroz selo za doma doć, ae kako.-
- A moj Lovre.... ajmo malac ae.-
Ronzao je Lovre i dalje a mi smo se udaljili niz puteljak pa će meni malac:
- A didaaa, os mi rec....-
- Naravno dida sve mora reći unuku.-
- Dida a jel' ti piskis gase.-
- Neee to nije lijepo, jes vidio.....-
- Onaj se dida upiskio je'da bljak, ... znas sta dida.-
- A, reci.-
- Ja vise necu piskit gase, nikada.-
- Evo ruka.-
Rekoh li gore da su velika otkrića slučajna, bome je i ovo velika odluka u životu čovjeka i lucidna mudrost jednog malca.
Post je objavljen 26.11.2009. u 21:32 sati.