Ja… Toliko sam tužna.
(Zaboga, toliko je jadno na taj način vapiti
da razgraničava sa patetikom
i prelazi u romantičnu žalopojku.)
Ja… Želim te ovdje.
Sada i ovdje,
bitno je da si tu.
Moraš doći.
Moraš…
Sjeti se, otišao si onda, jednom,
kad si bio jako ljut,
a ja… trčala sam iz sve snage boreći se sa zimskim vjetrom…
Trčala da staneš.
Morao si ostati tada.
Ja… Ljubavi…
Ja,
umrla sam noćas
ne znajući hoću li sutra probuditi
neku od inkarnacija vlastitog odraza u zrcalu.
Trebaš mi.
Kada je pukla telepatija?
Kada si počeo ignorirati moj zvuk u deliriju?
Ja… Samo noćas.
Možda te onda pustim.
Samo možda.
Sjeti se,
trčala sam da ti kažem
da te…
Da ostaneš.
Post je objavljen 26.11.2009. u 03:46 sati.