Marketing
Mate Ante Portas
Nisam siguran je li ova vrsta psihoze koja me muči, evo već devetu godinu zaredom, do sada uopće zabilježena u stručnoj literaturi, ali eto, priznajem kako imam užasnu fobiju od roditeljskih sastanaka, točnije rečeno, primanja roditelja u školi ili kako mi to zovemo - informacija.
Jednostavno, svaki moj odlazak u školu zahtjeva složenu psihičku pripremu i vježbe dubokog disanja jer već s prvom pretpostavkom kakva me saznanja očekuju, u tim se hodnicima počnem preznojavat, uvate me napadi panike, osjećam se ka pred zidom za streljanje.
Stojiš skrušeno na nogama, nervozno cupkaš, po dvadeseti put pregledaš sve učeničke radove po panoima, razminiš koju rič sa ostalim supatnicima, a vrime stoji...
Stoji i ne mrda!
Bolje reć, vrime nekako i gura, ali ovi koji su unutra sa razrednicom, stoje tamo čitavu vječnost, čovječe...
Da barem u školama imaju poštene čekaonice ka recimo u frizera pa da mo'š lipo sist ka čovik i prelistavat Glorije, Storije i Vaše tajne, ako već ne Modru Lastu, Meridijane ili Nejšional Điografik.
Uglavnom, upravo sam jučer proša jednu takvu stresnu situaciju, vratija se doma cili skuvan i skonšuman, popija jedan aspirin da mi razbistri glavu, skuva čaj od jabuke sa cimetom, kad li ga neko pokuca na vrata.
Ko je sad?
Kroz žaluzine ne vidim baš dobro, ali vidi se po sjeni da je kus čovika na vratima.
Otvorim ih, kad ono - Mate!
Mate Ante Portas!
Mate je osebujan lik, uvik pun nekih ideja, zamisli, akcije, istina, neko bi reka da je više onako trči-laži tip, ali ima kurba nekoga šarma, nije da nema...
- E, a šta je Mate?
- Evo, ja svratija, jel' nezgodno?
- Ma di nezgodno, samo uđi, čoviče otkad se nismo vidili...
- Je, dobro govoriš, baš sramota.
Sija moj Mate zajedno sa mnom za stol, evo uzmi koju mandarinu, fala lipa ne triba, jesi za kavu, evo imam gotovoga čaja, oš probat...
Nakon par kurtoaznih rečenica, Mate priša na stvar.
- Slušaj, imam pouzdane informacije -kratka dramatska stanka- neće ti taj tvoj škver još dugo...
- Ajde Mate, pa di su ti to pouzdane informacije, ka da mi to i sami već ne znamo.
- Ma jasno, ali... tija sam te pitat, imaš li ti kakav plan?
- Plan?
- E?
- Misliš, plan Be?
- E!
- Nemam... ni plan Be, ni plan E.
- E onda slušaj, Imam za tebe jedan poslovni prijedlog!
Ajme majko, evo ga opet!
Da vam samo u kratkim crtama objasnim, Mate je najgori poduzetnik, dobro ajde, pokušat ću se blaže izrazit - najpegulastiji poduzetnik kojega sam ikad upozna.
Još prije ovoga zadnjega rata, kupija je tamo negdi oko Kupresa lipu parcelu, otprilike dvi iljade kvadrata, a šta je to onda bilo kupit, deset-dvanajst maraka metar i uglavnom, moj Mate je ima velike planove i štaviše, saznanja kako će se upravo na granici njegove parcele gradit pravo skijalište i da će on tu podignit jedan lipi hotelčić. Dolazit će Splićani na skijanje leva-leva, a i priko lita tu zna bit lipo.
Naravno, kako to obično biva, rat je sve zaustavija, osta Kupres iza barikada i dugo godina moj Mate uopće nije moga ni doć do svoje parcele, a kad se konačno vratija, umisto planova za gradnju, na svojoj parceli je zateka table s natpisom MINE! Kako u Bosni ponosnoj razminiranje teče još sporijim tempom nego li kod nas, mali su izgledi da ćemo uskoro skijat na Matinom crvenom spustu.
Drugi projekt, u koji sam čak i jednim dijelom uša s njim u zajednički biznis, bija je uzgoj krizantema. Toga lita, posadili smo more krizantema, brižno ih gojili, zalivali, njegovali i kovali planove kako ćemo se prije Svih svetih rastrčat od Rijeke do Zagreba, rasprodat mali milijun cvitova i stuć lovu samo takvu...
A-haaaa...
Nikad neću zaboravit taj dan, deset desetoga je bilo...
Toga dana, točnije, te noći, opalila je s neba strašna krupa, potaracala sve živo i neživo, to je bila takva jeza i katastrofa da vam ričima ne mogu opisat
Tribam li spominjat da od krizantema nije ostalo ni K!
Treći biznis, skroz karakterističan za Matu, bila je kupnja kamioneta za pečenje piletine. I tu su se kovali veliki i optimistični planovi, điravat okolo po pazarima, feštama i dernecima, okrićat kokoše na roštilju a kad to zamiriše, mmmm, nema toga lole koji će proć blizu i odolit kupi barenko dva karabatka!
I sve krenilo super, stiga polovni kamionet, počela se vrtit piletina, sve pet - kad ono, nije prošlo ni deset dana, zavladala ptičja gripa!?
Nisi u to vrime moga prodat kokoš ma da je od suvoga zlata!
Jedini biznis u kojemu Mate nije propa dekapoto, ostvarija se kad je upozna svoju Hildu, ćer jedinicu u oca i majke, dite naših gastarbajtera u Švicarskoj. Lipo su se Mate i Hilda našli i snašli, Mate se na ljubavnom polju pokaza puno spretnijim i sretnijim nego na biznis-planu, tako da već lipi broj godina njih dvoje žive ka golupčići na Ženevskom jezeru, cvita cviće, teče med i mliko, a šta ću vam dalje govorit...
Uglavnom, da se vratimo na naš razgovor.
Dakle, biznis propoužal je u pitanju...
- Reci ti meni – sigurno će Mate- šta je tebi ovako... najdraže za jist?
- Hmm... šta mi je najdraže...recimo, pašticada s njokima!
- Ma dobro, to znam, ali mislija sam šta ti je najdraže od slakoga?
- Asti miša, a štajaznam, bit će rafijoli, torte, krempite, figaro, ne znam sad, sve mi je drago od slatkoga.
- E dobro, ma nemaš svaki dan rafijoli i torte, šta bi ti bilo najdraže a da je onako... svakodnevno!?
- Svakodnevno... hmm... a eto – čokolada recimo
- E to! Čokolada! Šta sam ti reka?
- Šta si mi reka?
- Čokolada!!!
- I šta sad.. čokolada?
- Bacamo se u proizvodnju čokolade!
- Ma daj Mate, nemoj zawebavat, koja čokolada, moš danas i kod nas kupit sto vrsta čokolade, di ćeš tu upast s nečim novim...
- E, tu sam te čeka, ova naša ne bi bila obična, ka one šta se prodaju po pazaru - tri komada za deset kuna.
- Nego?
- Slušaj dobro, čokolada ti je čudo, i desert i antidepresiv i afrodizijak. A jesi li čuja za gurmet?
- Gurmet?
- E, piše ti se gourmet, stari moj, sva slast ti je u tome, a ono šta je najvažnije, imam ti originalnu švicarsku recepturu koja ne može falit, sve i da oćeš...
-Ma dobro, sve je to divno i krasno, ali kako ćemo mi to?
- A evo, ja sam donija ideju, ti nabavi lovu!
-E moj Mate, baš si naša crkvu di ćeš Boga molit, ja da ti nabavim lovu??? Ono, imam veze u financijskim krugovima, a šta'š poć govorit, ja i Škegro, svaki dan u kontaktu...
Uglavnom, osta je sinoć Mate još uru-dvi, pokaziva mi slike, grafikone, projekcije financijskih konstrukcija, a meni se više u glavi zavrtilo od tih silnih čokoladnih delikatesa, bemu, nisam cilu noć zaspa kako triba, jer kad god bi sklopija oči, samo su mi čokolade bljeskale prid očima...
Afrodizijak i antidepresiv, nu!
Post je objavljen 25.11.2009. u 07:52 sati.