Da ne velim kad si nabrijan. Moralno ispražnjen i baš ne kopčaš brzo. U svom filmu, a film u kvaru. E, ono kad si proštepan. Otkačen. Svi šumom ti drumom ili obrnuto.
Odem u Superandriju u poštu platiti 500 kn kaj su klinci nabili na kompu skidajuć filmove koje nebuju nikad gledali. Kaj sad, niš. Pigal se ne Pigal, isto ti je, u Pariz i tak nebuš, odi mama i plati. Gledam dozvoljeni minus i odlučim otići usput u Dionu, blizu Dijona, idem ja, ide kaldrma, sve to u Superandriji, jeltak, pada voda na glavu od zalevanja cvećkih, seru ti golubovi po glavi (i golubice, ne?, a ti pjevaš mojgolubebijeli štosineveseli, a golub pjeva tebi kako nebibio jadan neveseo kadanema mojegolupice) i tak, zujiš.
Odem usput daklem u Dionu. Kad, paradajz na popustu, banane pokojne pomalo isto na popustu, uvenule paprike isto maltene badava, jebate, natrpala ja toga. A kolica škripiju i furaju na hendek, udesno, šlajdraju, ali jebe se tebi, snađi se, mesto da ih rivaš, vlečeš ih, kaj, naiđeš na sniženje, sve dobro! A vidim i šnicli moje godište, al još nemaju boju ko Sjedni Pojatne, natrpam ja puna kolica i odem na blagajnu. A tamo repina. A kaj sad, čekam. Kad, evo ti ide neki dvometraš, seda za blagajnu, svakoj žeMskoj zlato milo draga i to, i štanca to ide, smanjuje se red, kad došle dve babe s 2000 flaša (manje više jedna, dve, ne babe, flaše!) a gužva na obadve blagajne. Ja još uvek sretna kaj sam jeftinije prošla jer je bivši uvek htel prvoklasnu robu a za lovu ono, na kaj si spičkala 10 kuna veli on meni i tak). I niš, kad je ovaj na blagajni fućnul, pa viknul, komadi, ambalaža!!! ti boga, cucki u celom Novom Zagrebu se smrzli ko pičke. A ja na redu, kužim dolazi neka po tu ambalažu, a koja je pušila otraga u Magazinu, nemrem zdržati, ne znam fućkat pa jalna pitam: Čujte gospon, kaj vi stanujete na Bukovcu? On me pogleda, prođe tri sekunde, veli, je gospođo, a Milčec mi je prvi sused. I odo ja kući pjevajući. Mojgolubebijeli.
Pa za mesec dana sretnem opet ja u Dijoni, prethodno bila u pošti, platila znatno manje internet, 499 kn, e i sretnem jel, bivšu dugokosu plavušu sad kratkokosu čarobnu crnku, joj, di si Dunjica, pa kaj novoga, pa niš, pa kak ti, reko ja ti gospodična već pet let, joj fakat se, veli ona, nismo dugo vidle i tak. Zez je bil kaj je to bilo blizu blagajne, a na blagajni opet šef. I sve on zlato milo draga i tak, i mi pristojno pozdravljamo, a on veli, ciao signorina. I jebate, kaj oš bolje reklame za Dijonu, šefa od dva metra, čovek slaže robu sa svojim pucama, šali se, umjereno je dvosmislen kad ga pitaju kolko mu još robe treba (treba njemu svega uvijek puno i tak) i baš lepo i tak.
I još ne znam za kog bum glasirala (ustanovili smo da je glasanje glasanje a glasovanje zvuči preveč istočnjački i sad bumo glasirali. Htela sam za Alku Vujicu mada mi ni nekaj posebno draga, ali je rođena kad i moja potomkinja, pa tak. Ideš, to mu dođe ko ona Potemkinova sela, kaj ono, jebate rusi!) al i tak je popušila pa bumo onda za nekog za kog znamo da ziher nebu prošel. Ja bi glasirala za šefa u DiJoni al se navodno ni kandidiral. I tak. Ovo ide pod politiku, e, tak. Il da metnem pod Znanost?
Post je objavljen 22.11.2009. u 19:31 sati.