Idemo dalje, za Popovaču, Kutinu, Novsku, Okučane, Gradišku... povremeno zastajemo, palimo svijeće i nastavljamo vožnju. Ja sam potpuno u ritmu ceste, mogao bih ovako nastaviti danima - bar mi sad izgleda tako! - već sam četvrti dan na bajku, od jutra do večeri; umor je nestao, nije mi bitno ni vozimo li brzo ili polako, stvari koje vidim uz cestu brzo nestaju iz glave i vožnja je laka.
Post je objavljen 16.11.2009. u 12:36 sati.