Zazvonio mi je mobitel.Javila sam se.Bio je Tom.Gromoglasno je plakao.Nisam vjerovala da ću to ikad doživjeti."Gaby,Bill........Vicki.....i Alex.....su imali nesreću"-jedva je uspio progovoriti."MOOOLIM?!?!"-derala sam se."Dolazim odmah"-rekla sam.Ovo je bio najvjerojatnije stoti put da smo u istoj bolnici i bolničari su nas već znali napamet.Svi troje su bili na kolicima i vozili su ih u sobe na hitni prijem.Dotrčala sam do Alex.Na svu sreću,ona je bila samo u nesvijesti,ali u teškom stanju.Sada sam i ja plakala.Tom je sjeo pokraj mene i htio me zagrliti."Odbij.Znam što smijeraš i to ti neće uspjeti.Imao si svoju šansu kod mene,ali nje više nema.Jasno?Molim te nemoj više ništa pokušavati samnom jer se neće dogoditi!ok?"-rekla sam i okrenula glavu."Žao mi je zbog toga.Ali ako ti obećam da se neće ponoviti?Molim te Gaby!"-preklinjao je."Ne.Dosta.Sada vidim da ne možemo biti ni prijatelji jer znam što želiš.Molim te kloni me se.Zauvijek."-ustala sam se i otišla.Bio je to sve prevelik pritisak za mene.Izašla sam iz bolnice kroz stražnji ulaz.Padala je kiša.Stala sam na sredinu parka ispred bolnice.Kiša je padala po meni.Bilo je divno.Stajala sam tako neko vrijeme."Uđi unutra.Prehladit češ se."-rekao je poznati ženski glas."Hayley!Već smo se svi pitali gdje ste!"-rekla sam."Došla sam čim sam mogla.Dečki nisu.Moraju se brinuti za Josha iako je on već sve spakirao i mislio pobjeći do Alex...Ušle smo unutra.Neko vrijeme smo čekali novosti."Dobar dan gospođice!Imamo vijesti."-rekao je tužnim tonom.Znala sam da nešto nije uredu."Gospođica Alex je u teškome stanju i još je u nesvijesti,ali će preživjeti ako ne dođe do ozbiljnijih komplikacija i krvarenja.Gospodin Bill je u dobrom stanju.Odmara se.Nažalost,u najtežem stanju je gospođica Viktorija.Ima šanse,ali se bojimo da neće uspjeti,ali kako se kaže,nada umire poslijednja."-rekao je i otišao.Ostala sam bez teksta nakon toga.Istina,bila sam sretna zbog Alex i Billa,ali ne i za Viktoriju.Ubrzo sam počela plakati.Ušla sam u Billovu sobu jer sam jedino njemu mogla imati pristup jer je bio u najboljem stanju nego Alex i Viki.Primila sam ga za ruku.Tako mi je bilo stalo do tog malog vrckavog stvorenja.Bili smo tako dobri prijatelji pa nas čak ni moje svađe sa Tomom nisu nikada posvađale.Bilo mi je drago imati nekoga na koga stvarno mogu računati samo kao prijatelja.Koji me nikada neće izdati.Nadala sam se da će moje misli doći do njega.Molila sam za bilo kakav znak da će biti dobro.Molila sam i za Alex i Viki.Odjednom je zatreptao."Bill!Bill!Ja sam!Gaby!Plizz zatrepći 2 puta ako znaš tko sam."-rekla sam sa daškom nade da će to učiniti.Zatreptao je.Bila sam pre sretna.Ipak moja osoba nije otišla.Ostavila sam ga da se odmara.Šetala sam bolnicom.U intenzivnoj je bila Alex.Učinilo mi se kako nešto nije u redu.Liječnici su bili oko nje i bila je nekakva intervencija.Utrčala sam unutra i prekršila propis.Nije me bilo briga.Oživljavali su je neko vrijeme.Već se činilo kako nema izgleda,kad je odjednom srce počelo kucati.Za to vrijeme na hodniku sam ugledala doktora veoma tužnog."Gospođice.....Žao mi je....Učinili smo sve što je bilo u našoj moći..Gospođica Viktorija nije uspjela."-rekao je."Ne!Ne!Ne!!!!!!!Nije moguće!!!!NeEEE!!Nemojte mi to govoriti!!!!!!!!"-derala sam se i plakala.Više nisam mogla izdržati.
Post je objavljen 18.11.2009. u 16:46 sati.