Dobra stvar kod vožnje poznatom otvorenom cestom (čak i kad je ona mokra) je da možete razmišljati. Pa baš danas, vraćajući se iz obližnjeg većeg grada, stanem razmišljati. O komu, o čemu? Ne o lokativu, nego o jednostavnosti. Jednostavnosti nas, mene, jednostavnosti ljudi. Da li je jednako biti jednostavan i biti glup? Glup kao neinteligentan, ilitiga glup ko panjina. Da li se može biti inteligentan i jednostavan, ili jednostavnost jednostavno ne podnosi inteligenciju? Ono, što si više zapetljaniji, zajebaniji i teži kao osoba, to si valjda pametniji, i lukaviji? Ili su u biti veliki ljudi svi jednostavni?
Post je objavljen 16.11.2009. u 21:01 sati.