Marketing
ma još san živa i zdrava, a neman ni gripu
Pokušala sam danas jedno dvaestipet puta doći do svog editora. Ka, svog. Mog. Ka ono, pošla uć u svoj stan, sa svojin ključen.
Ali ne moš. Nema majci. Ne otvara se. Kaže - kriva adresa. Majketi, ka da san poludila pa ušla u krivu zgradu i uporno otključavan tuđi stan.
A baš san bila pomislila, iden se oglasit da me ne ukinu. Nije da bi bila velika šteta po naciju, ali bila bi šteta po ... ne znan, nešto.
Kad ono, blog.hr zaključio da sam podlegla novom virusu H1N1, valjda. Ili da sam u panici odselila na neko misto koje nema internet, na Jabuku valjda. Ako ga već i tamo nisu instalirali. Ili da san krenila u predsjeničku kampanju i vodin svoj mali cirkus sa sobon po zemlji. Ili već nešto što me drži dalje od tipkovnice.
E pa nisan. Nisan nešto od velikih riči, sva san zbrčkana, ubija me valjda ovaj višak stambenih kvadrata, ne znan koji mi je vrag, ali ipak san još tu. Alajv end kiking.
Gripi nisan podlegla, možda malo strahu od gripe, ali to je zasad sve. Mislim da je najučinkovitija terapija - ne gledati televiziju punu zbunjenih ministara, uspaničenih likara i pretrpanih čekaonica.
A bila san i u apoteci opskbit se vitaminima.
Jutros smo skoro svirepo zatukli jednoga kolegu zbog sumnje da je izvor zaraze s novon gripom. Već smo smislili plan da ga ubijemo i sakrijemo u spremištu za metle, kad, u zadnji čas i slabašnin glasom čovik ustao u obranu svog životnog integriteta. Samo se malo usvinjijo - alkoholom!
Kako su došla tako teška vrimena, kad ne znaš oćeš li dočekati sutrašnji dan (doduše, to nije ništa novo, ne znaš nikada), onda moraš i isti ka da ti je zadnje u životu. U tom fatalističkom duhu, ovako izgledaju moji ručkovi u zadnje vrime:
Preventivna terapija pojačanim unosom omega3 masnih kiselina i ostalih ukusnih vitamina, minerala i svega ostaloga šta čini zadovoljnim nepce i želudac. Nezadovoljstvo može nastupiti samo naknadnim stajanjem na vagu, ali tu nekorisnu napravu ja jednostavno ne posjedujem, i - mirna Bosna.
Jedino šta ću morat minjat garderobu za par konfekcijskih brojeva, ali to je potpuno nebitna i neizvjesna činjenica u ovim kataklizmičnim vrimenima.
.....
Iden sad ća. Dosta mi je svega.
Na godišnji. U masline.
Ostavljan malo slika nabacanih bez veze. Refužo.
Možda su to zadnje. A možda i ne. Nikad se ne zna.
Post je objavljen 16.11.2009. u 23:39 sati.