Što duže nešto radim mi se granice stalno mijenjaju, ili pomiču ili stavljaju. Sjećam se kako mi je na početku pisanja bloga svako micanje anonimnosti bila divljina, sad mi je tak više svejedno, uostalom ako si netko da dovoljno truda uvijek može sve znat pa čemu se trudit imat zadršku u glupostima, jel. A ono zbog čega mi je bilo najviše stalo do anonimnosti su mama tata pas teta profesor kolega i te fore, sad mi nije stalo.
Evo fotografije kao dokaz četvrtog dijela zadnje rečenice prošlog posta:)
Da nebi bilo da se stvarno zovem Johnny:)
Upravo se dogodilo nešto strašno. Obrisala sam skicu s maila. To je skica u kojoj su sve gluposti napisane, kao dnevnik mojih misli bez filtera, neke od njih dođu na blog i to je sve s filterom, tako da bude čitljivo možda još nekome, ne samo meni. Vjerujem da svi znate kako je to strašno, kada se tako nešto dogodi, ali ja to bolje podnosim.:)
tri duboka uzdaha
ok, bolje sam. Ništa od posta, obrisala sam si misli.
"Sanjala sam da imam dijete."
"Ja sam sanjao da imam dvorac."
Post je objavljen 14.11.2009. u 20:03 sati.