• „Te"Velike Priče su one koje smo čuli i želimo da ih čujemo ponovo. One u koje ulazimo kad god nam se prohtije. U kojima se na svakom mjestu osjećamo ugodno. Koje nas ne obmanjuju uzbuđenjima i naglim preokretima na kraju. Koje nas ne iznenađuju nepredviđenim događajima. Poznate su poput domova u kojima živimo. Poput mirisa kože naših ljubavnika. Kraj nam je poznat, ali slušamo kao da nije. Kao što znamo da ćemo jednog dana umrijeti, a živimo kao da nećemo. U Velikim Pričama zna se ko živi, ko mre, ko pronalazi ljubav, a ko ne. A opet, želimo da saznamo ponovo." (Bog malih stvari)
Arundhati Roy (1961- ), indijska književnica, dobitnica Bukerove nagrade, za koju Salman Ruždi kaže da je među najboljim indijskim književnicima današnjice. (Wikipedia)
„Tek sada, nakon svih ovih godina, odrasla Rahel je sa zakašnjenjem shvatila lepotu njegovih postupaka. On, odrastao muškarac, zabavljao je tri rakuna, ophodeći se prema njima kao prema pravim damama.
Instinktivno se uklopio u zaverenički svet njihove mašte, vodeći računa da ga ne Razbije u paramparčad neobazrivošću svojstvenom odraslim ljudima. Ili nekim razneženim pokretom.
Tako je lako skrhati priču.
Prekinuti lanac misli.
Uništiti delić sna, pažen i čuvan kao da je od porcelana.
Ostaviti ga na miru, putovati s njim kao što je činio Veluta, beše daleko teže.
................
Esta i Rahel. Glumci zatočeni u nerazumljivom komadu, lišenom zapleta i priče. Posrtali su pod teretom svojih uloga, noseći u sebi tuđu tugu. Bolujući tuđu bol.
Nemoćni da promene radnju. Da kupe flašicu jeftinog sredstva za isterivanje demona od nekog stručnjaka okićenog titulama, koji bi ih poseo i rekao im, na jedan od mnogih načina: „ Vi niste Grešnici. Ispaštali ste greške drugih. Bili ste samo Deca. Bili ste nemoćni. Vi ste žrtve, ne prestupnici.“
Da su mogli da načine taj korak, bilo bi im lakše. Da su, makar privremeno, mogli da se skriju ispod tragične kapuljače žrtvi. Mogli bi da prepoznaju lice neprijatelja i prizovu gnev zbog svega što im je učinjeno...I da jednog dana, možda, rasteraju Uspomene koje su ih proganjale.
Ali bes im ne beše dostupan.
.................
I Estapen i Rahel su znali od tog dana, osim njih, beše još nekoliko prestupnika. I samo jedna žrtva. Imala je krvavocrvene nokte i smeđi listić na leđima, listić zbog koga su monsuni stizali na vreme.
U Vasioni je iza sebe ostavio rupu kroz koju je tama pokuljala kao tečni katran.
Sledila ga je njihova majka, otišavši bez pozdrava. Ostavivši ih da se okreću u mraku, bez sidrišta, bez čvrstog tla pod nogama.“
(Arundhati Roy, Bog malih stvari, 2002.)
“I do not know a lot about her.I just like the way she speaks…”
(autor videa)
Post je objavljen 13.11.2009. u 12:46 sati.