Dragi Klingoncy,
Prin ništo doba na jednemu od naših brojnih kanala komunikacije, točnije na Facebooku, objavili smo slijedeću misao: "Dress code Berača Maslina karakterizira funkcionalnost odjevnih predmeta, polivalentnost istih, šarolikost uzoraka, reciklaža i patchwork. Vivienne Westwood i Galliano mogu se slikat...p.s. Traverse su Zakon!" . Uslijedili su brojni komentari, a Vin ste odma osnovali grupu "Berači maslina". Sve je to super, ali dok se stvarno ne gre u masline i dok se ne zabilježi na našemu blogu, kako da se ni ni dogodilo...I zato smo odlučili naše obožavatelje u zemlji i dijaspori počastit jednim postom o branju maslina. Uz napomenu, Bogu hvala, Gotovo je!!!
Svi koji živu ili su živili na otoku znaju da maslinarska groznica počinje u desetemu misecu i da počme pomalo, s prvim traktorom koji sa skalama i s brnjalima projde priko Luke.
I nakun tega, svi se razbižu i rastrču, nemate s kim u Cesarici popit kafu i jedino o čemu možete popričat sa slučajnim putnikom namjernikom su masline. To je stanje uma koje se ne da opisat, a zahvaća i najotpornije. Beru svi. Stari, mladi, bolesni, zli, lipi, grubi, pametni i pripametni i oni malo manje. Beru bogatiji, siromašniji, boji i gori. Beru svi. A ono što je Nama najinteresantnije su maslinarske modne kombinacije jer u vrime maslina svi postajemo maslinarske modne žrtve. Evo, uspili smo ćapat jednu i moramo reć da je to podvig jer se maslinari ne volu slikavat.
Na slici se lipo vidi da žrtva ima roza trenerku i na to kariranu crvenu košuju. Brnjali se pažljivo nosu kako malo finija bursa. Maslinari su vridni i beru po cile dane, kad bilo i do noći. Ali volu i lipo marendat.
Inače, ni Nama samo interesantna maslinarska odjeća i spiza, Nas ispaljuju u orbitu i maslinarski rekviziti. Kao diplomirani kunsthistoričar, držimo da je branje maslina vrhunski performans. Evo rekviziti, pa recite da ne bi bi dobar kadar za pjesmu "Stairway to Heaven"...
Ali najvažnije od svega je da su naša čejad vrhunski berači i da se bere od jutra do mraka. Prvo se rastru brnjali kolo masline, a najveći i naokretniji uspenje se na skale i bere odizgara. Oni manji gredu okolo i pomalo grabujaju. Evo slika:
Bere se od jutra do mraka, a u međuvremenu se štogod izi.
A kad se sve pobere, nosi se u ovim lipim žutim škatulama u uljaru.
Može i u crvenima. Kakve ko ima i voli. Nama su draže žute.
I onda se tamo čini uje. Najboje uje.
Luško zlato.
Post je objavljen 12.11.2009. u 10:32 sati.