jedanajsti jedanajsti je. nekako sam samu sebe uvjerila da će to bit dobar dan. prošle godine isto, i damn well, bio je. šokantno dobar. to se promjenilo za par dana, ali nije bitno. nadah se da bi mogla nastavit tradiciju, ali ne. ovo je apsolutno njagore moguće stanje, nema šanse da se neš popravi (mislim, nije da se ne nadam) uspjeh baš sve uništit. kako, pojma nemam. pitajte Njih, svih Njih. well. mama mi je razvalila ormarić, pa mi je soba u rasulu. bar nisam ja kriva i ne moram je počistit jer nemama kamo stavit all this junk that's on the floor. trebala bi učit ali neću. (ohoho, sad mi je rekao proročanski savjet da mi je danas sretan dan! o, helz yeah. vidjet ćemo navečer. oh, how I hate that.) spava mi se. bit će sretan dan čak i ako ne budemo imali fiziku. da ne dobijem yet another komad. i ako uspijem ostvarit svoju beating prijetnju (makar ovo već prelazi u teško ostvarive ideje). sanjala sam da sam postala.. something, nekakav ceo ili tako neš od palacha za 26 kuna. hm. i onda su došli cops i ja sam paničarila jer nisam imala osobne (moram. se ić slikat za to više) al nije bilo problema jer nas je samo bivša prof iz glazbenog vodila na večeru or something. znači, niš pametno, I guess. i da. "it was supposed to sound sympathetic. y'know, I do care."-I mean it. nije da će imalo marit za to. but still. žao mi je što ne mogu pomoć, tj. ne pustiš mi. eto tako. laku noć, ja odoh u školu.
Post je objavljen 11.11.2009. u 11:08 sati.