Bio je drugi srednje, godina Univerzijadna 1987.
Iz predmeta ONO i DZS iliti općenarodna obrana i društvena samozaštita - trebali smo ić na gađanje PAP-ovkom, od milja zvanom popularnom puškom M-48.
(Kolko kratica, ko od neke hedezeove zastupnice)
Mene, osobu koju je malkice strah vatrenog oružja i koja je toliko spretna ko Grubnić s filekima, da je lovačku pušku zaklopila s palcem unutra umjesto metka - nekako je obuzela jeza.
Al morah dokazat da sam muško, pa stiso zube, i smislio pakleni plan.
Uzeo walkman, onaj isti kineski iz prošlog posta, stavio trenutnu hit kasetu Sigue Sigue Sputnika (meni onda bili mrak) i čvrsto stisnuo kundak.
Ležali smo na betonu s pogledom na čistinu i brdo iza nje.
Vrapče, streljana na kraju grada.
Ladno, vjetar, kišuljica.
A kad ovi prije nas kad zapucaše - prdac mi od muke do koljena pobjego.
Ležim, hladno je.
Ispod mene deka, nastavnik ONOIDSZ-a Želimir Jug, od milja zvan Want Peace South, diže ruku kao da daje znak za paljbu, a ja palim walkman.
Adrenalinkoooo...
Pali!!!
I počinje horor.
Em oko mene sve odzvanja ko u auspuhu trabanta, em su baterije apšisale.
(one kroacijine, pozelene ko beba u busu čim košuljicu skineš. Ako je i bilo košuljice?)
A walkman dere na najjače, a sporo.
A ovi s kazete zavijaju ko iz groba, preplašite žene do mene gađaju u zemlju tri metra od sebe, iskri, pada, puca, eksplodira, gromovi, buka, dok žmirim u kaosu kao da vidim onog natapiranog pjevača Sputnika kako mi nešto urla na uvce ko šareni zombi i smrt u jednom...
Užas.
I dalje ne slušam ništa dok hodam prema poslu.
Brat Smile mi dao svoje sluške za Sonija, al izgleda da ne valja spoj na ulazu u mob.
Tak da lijeva sluška opet ne dela.
Pa odvrnem najjače radi ikakvog zvuka, pa je prejako na desno a nula na lijevo, pa me boli desno pa stišćem zube na tu stranu dok hodam pa sav nekak divergiram nekam udesno.
Ne bi nikad iz Sahare izašo.
Samo bi kružio...
Nego, dvije sitnice vezane uz Juniora, Rokatanskog Prvog Neponovljivog!
Prvo je vidio Ninu Smorić na Retard Carpetu i pitao:
“Tata, kaj je toj teti” Pritom mislivši na naotečenost i podbuhlost iste.
“Tak buš i ti zgledal ak buš bil glup i drogiral se.” Rekoh.
“Fuj...” Reagiro je mališa
Jučer bili u kinu gledat "Toy story 3 3d".
Di sam skužio kako je Gospodin Krumpirko u biti fotorobot Mirka Miočića i Predraga Raosa!!!
Ne gledat.
Jes da je fora 3d, al scenarij je kilav i sve je premračno.
Ili sam naopak držal naočale?
Ali pritom sam se nadurio zbog jedne činjenice:
U Sinestaru imaju 3d naočale za odrasle, ali ne i za djecu.
Kaj da nosim Majkl Đekson umetak za nos za dijete kako bi mališa mogo gledat film u miru jer mu ove konstantno padaju?
Objašnjenje, ajmooo!
Post je objavljen 11.11.2009. u 08:24 sati.