Zamisli da se znamo
da li bi se prepoznali iza maski
cesto mi se desi, da se ljudi iznenade
kad me nadju tu, ne uvjek prijatno iznenadjenje
nekad da, i tad je super
malo kao kad se vracam kuci nakon noci u gradu
sa razlivenom sminkom dok sunce izlazi
i trebalo bi da mi bude neprijatno, ali ne
samo sam laka i sretna
kao kad rjesavas matematicki zadatak danima
samo da bi shvatio
da je odgovor skroz jednostavan
kao 1 ili 3
nesto potpuno glupo, a toliko vremena izgubljeno na gluposti
na perje i second hand prodavnice
na "machine of success" (citiram Miguela)
a sve ne mora biti velika stvar
zapravo, sigurna sam da je sve to konstruisano
a mi ne znamo, nikako to ne znamo, da se izvucemo iz zamke
jer sta bismo onda radili sa slobodnim vremenom
sta ako stvarno nema nista osim toga?
Post je objavljen 10.11.2009. u 00:30 sati.