Marketing
Kad se digneš na lijevu nogu
Jučer sam išla spavati u 9 sati navečer. Jer sam nekako bila umorna ko pas. Sad nikom niš što sam ja išla spavati s kokoškama ali to se sve odrazilo na današnji dan koji bih mogla nazvat katastrofom al neću. Zato jer sam predobro ručala pa ondak ipak nije totalna katastrofa od dana.
E sad. Digla sam se u 5,15 odmorna. Što normalan čovjek može radit u pet i petnaest ujutro , dok je vani zima i mrak i dok još i kokoši spavaju !?!?? Što pitam ja vas?.
Ništa je odgovor, osim možda donositi glupe odluke. I tako sam donijela odluku da prelazim na Nikorete. Sva je sreća da sam bila u koliko toliko normalnom stanju pa u 5,15 nisam krenula kupiti iste. Nego sam po njih otišla kasnije.
Zatim sam se nekako vukla do 9 sati. E onda sam, budući da to imam zapisano već par dana, nazvala prijateljicu i ko budala joj odpjevala cijeli refren "sretan rođendan tebi sada želimo mi". Onda je ona uzdahnula i rekla "ne danas. jedanaestog". "Pa danas je jedanaesti" odgovaram ja, nestrpljivo, jerbo imam još jednu prijateljicu i još isti refren za odpjevat i nemam se vremena bakćati oko datuma. "Danas je osmi" odgovara mi Prva U Repu Čekanja. "Nije, 11. je" odgovaram ja i onda mi polagano počne sijevati da možda nisam promijenila mjesec na kalendaru. Kalendar mi je tako simpa sa pesekima i mačkama , što mi dala Nisam ja odavde, tako da nije čudo da mi se ne mijenjaju mjeseci jer su psi desetog mjeseca bili baš zgodni da mi vise na oglasnoj ploči. (Nisam ja odavde preporučam se za novi kalendarćić). Nnnda. U međuvremenu Muškarac mi viče "ti imaš na kalendaru deseti mjesec" kao da ja to nisam već sama shvatila.
I kao da i on ne živi u toj kući. Mislim mogao je promijeniti, ne mogu sve sama o svijete.
Već u tih spomenutih pet i petnajst ujutro nešto mi je govorilo da govorilo da se danas ne primam nikakvog posla jer neće dobro završit. Posao mislim. Nedjeljom se ne radi, govorila sam sebi. No ništa. Nisam se čula.
Već sam se zblamirala sa pjesmom i datumima ali ništa to meni nije reklo. Ne, ja sam morala dalje do kraja dok sama sebe ne porazim. Do nogu!
Pa sam prvo imala vrlo lagani slom živaca kad sam htjela dovršit hlače (da se pohvalim, sve sam sama napravila. Skinula sam kroj sa ljetnih hlača.), no mašina mi naravno sve zmandrljala. Konce mislim.
Onda sam odlučila sva bijesna, da ću ju bacit kroz prozor,mašinu mislim, no mi pogled pao na Muškarca pa sam se onda na njega istresla. Šteta mašine.
Onda sam imala tri figurice na sušenju. Na radijatoru. Onda mi palo na pamet da mi je prijateljica rekla da ona to suši u pećnici. Pa sam ih stavila u pećnicu. Figu frišku! Za točno 5 minuta stan je smridio da je to bilo za popiz... a figurice se raspale u svoje sastavne dijelove.
(Muškarac je dobio drugu dozu.). Fiju smeće! Figurice mislim, ne Muškarac.
Onda sam sjela napravit malo šala. Kao neka se ja smirim, štrikanje će me smirit. No mi se vuna sva zmandrljala, kraj se spojio sa početkom , pa sam izludila praveći reda s vunom.
Onda sam i to odložila, uzela kapicu da dovršim. Tu sam skroznaskroz poludila kad sam shvatila da neće biti dobro i osim toga Muškarac svakih 12 minuta mijenja koncepciju iste. Ko bi to mogao podnijeti tko pitam ja vas....!!??
Onda sam ludovala po kući. Muškarac je rekao da se ponašam kao razmaženo dijete. E to me je dotuklo! 
Onda sam mu pola sata morala objašnjavati da to nije ponašanje razmažene osobe ali on to nije htio shvatit. 
I uopće se nije htio svađati samnom. Bezobrazan je to ti je.
I onda sam se u skladu sa gornjim navodima dvoumila hoću li pisati post. Ako nije moj dan onda nije moj dan i šljus. Onda nije dan za post.
Al eto..
Post je objavljen 08.11.2009. u 17:18 sati.