Iako u lipin godinama moji mater i ćaća su pametni, samostalni, dobrog zdravlja, neloše stojeći, ma sve pet, gušt ih je imat.
Osin kad in je rođendan il druga prigoda za darivanje jer niko živ ne zna šta bi in kupija a oni pomažu tako šta uvik unaprid govoru kako in ništa ne triba.
To i nije daleko od istine pa san par dana bezuspješno smišljala šta poklonit mami za rođendan.
Na kraju spasila sestra, kupila joj pasirku i lonac pa dala meni da u ime obje odnesen, ona je morala otić na put.
-Zašto pasirku i lonac, jesmo li mogle nešto baš za nju, pitan sestru.
-A nismo, kaže da sve ima i da joj ništa ne triba. Vidila san da joj je pasirka stara, isto san se za svaki slučaj dogovorila da mogu zaminit bude li grintala da joj ne triba, a lonac je za čaj.
-Lonac za čaj, šta ti je, ka da nema kupit lipih čajnika ?
-Meni ništa, rekla je da oće lonac za kuvat čaj.
Uputin se danas s visokin loncon ka za juhu od dvi litre s dvi ručke pri vrvu i poklopcon te pasirokon čestitat majci rođendan.
Čin je vidila pasirku odma je rekla da joj ne triba jer ima staru koja valja, al kad smo već kupile zadržat će i ovu za rezervu.
Onda je otvorila kutiju, izvadila lonac i pita :
-Zašto ste mi kupile lonac za juhu ?
-Pa rekla si sestri da oćeš lonac za kuvat čaj i da nećeš pravi čajnik.
-Nisan, rekla san da bi volila imat pot od dvi litre za kuvat kavu, cikoriju i divku.
-Dobro, kakve sad veze ima jel lonac il pot, kuvaj u loncu.
-A ne mogu, nije isto, a i ćaća ti to ne bi volija vidit.
Pot koji oće triba bit visok ka ovaj lonac, ne smi imat poklopac i mora imat jednu a ne dvi ručke.
Koja razlika !
I nikako mi nije jasno di je u svemu tome nesta čaj.
Post je objavljen 06.11.2009. u 22:21 sati.