...sve zime su iste...
a opet tako različite...
treba mi prostora,
vremena koje ću trošiti samo na sebe...
idemo na jazz večeras...
ja i ti...
toliko isti...
zbog potrebe za nekim...
a opet toliko različiti...
ja bi sjedila u tišini i listala poeziju,
hranila svoje prazno srce i grudi....
a ti?
ostavljeni dječak...
praznih očiju i punih usta...
...idemo na jazz večeras...
Post je objavljen 06.11.2009. u 19:32 sati.