Kad san se prije 6 godina bila zaposlila u onoj mojoj nesritnoj firmi, otvorila san tekući račun di će mi ligat plaća u jednoj našoj banki. Otvorila san kod njih i tekući, i devizni, i žiro, ma, od sriće šta san zaposlena otvorila san sve šta jedan prosječni građanin uopće more otvorit u jednoj banki. Onda su mi počela stizat nekakva izvješća sa te iste banke, ali kako su bila napisana na engleskom, ja pola nisan razumila od tog bankarskog engleskog, pa san nedugo zatim bila suočena sa hladnokrvnin licem šalterske radnice moje drage banke:
- Gospođo, lijepo vam piše tu, i tu, i tu, da plaćate toliko, toliko i toliko za usluge te, te i te.
- Je, lipa moja gospojo, ali piše na engleskon, i to o stvariman koje ja ne razumin ni na hrvackom!
- A gospođo moja, evo, vidite, lijepo vam piše tu, tu i....
- Je, svatila san, lipo mi piše tu i tu i tu ali ja tu i tu i tu ne razumin niti riči, razumiš!?!
- Da gospođo, ali vidite, lijepo vam piše tu, tu i...
- Slušaj ti, robotice, di se gasiš,a?? Lipo ti govorin da ne razumin ti vaš bankarski jezik, i odbijan platit nešto šta ne razumin! (dobro, po toj logici bi me država komotno mogla doživotno oslobodit svih plaćanja, al' ka da to ova na šalteru mora znat).
Kako je dotična uporno ponavjala svoju tiradu onin svojin glason automatcke sekretarice, puka mi je film, pozatvarala san sve šta san u toj banki bila otvorila, i odlučila našu banku koja smenon komunicira na stranon jeziku zaminit stranom bankom koja će smenon komunicirat na hrvackom.
Izaberen dakle novu banku na ententini savrakatini bijabaja buf, u nadi da će strana banka imat malo više ka sluha za jude na kojima zarađuje i od kojih u stvari i živi, jel'te.
Skoro 5 godina trajala je između mene i moje nove banke jubav i harmonija. Šta god mi je tribalo oni su mi dali, i kredit, i čekove, i kartice, i dozvojeni minus. Drugin ričima, sve ono šta ti banka širokogrudno pruži ne bi li te oderala a ti joj još za to budeš i zahvalan. Otkad nan je u lipoj našoj granilo sunce bit „kreditno sposoban“ posta je san svakog čovika, jer smo nekako svi postali općenito nesposobni za preživit bez kredita. Ne svojon krivnjon.
Ja taj dozvoljeni minus nisan baš tila previše koristit, jer san znala da je to samo jedan od načina da postaneš rob ciloga toga bankarskog sitema, ali kako mi je firma početkon godine počela rikavat, morala san sve češće posezat i za tin minusom. Prvo nan je firma počela kasnit sa isplaton plaće, onda nan plaću uopće nije ni isplatila, onda nan još jedan misec nije ništa isplatila, onda je našu premijerku malo ka ganilo šta gladujemo pa nan je država namisto firme isplatila nešto šta se popularno zove „minimalac“, i u životu nisan čula za ništa šta svojon korisnošću tako skroz odgovara svomen imenu.
Judi su štrajkali, i gladovali, i demonstrirali, ja san vidila da tu nema više kruva, i, u momentu kad san došla do maksimalnog iznosa dozvoljenog minusa, nekako se uspila zaposlit u drugoj firmi.
U drugoj firmi mi je dobro, a čak mi je i plaća veća za nekih dvista kuna. Taman kad san mislila malo odanit, dođe mi čitaba sa banke di je, na hrvackom, jasno da jasnije ne more bit, pisalo““Obavještavamo Vas da se od tog i tog datuma Vaše dozvoljeno prekoračenje smanjuje za 5 tisuća kuna.“
Priznojila san se. Znan dobro šta to znači. Ako u roku od nekoliko dana ne izmislin tih pet tisuća kuna, upašću u nedozvoljeni minus, prvi put otkad iman tekući račun, dospit ću na „crnu listu“, a kad mi legne sljedeća plaća banka će mi je jednostavno uzest!
Trk u banku, dođen, a tamo u redu za osobnog bankara čeka petnajst judi! Nakon uru vrimena čekanja, ja san još uvik šesnajsta u redu, nit' je ko izaša nit' je ko uša kod osobnog bankara. Pukne mi film, tražin šefa smjene.
- Znam gospođo, ja bih isto volio da imamo više osobnih bankara ali što ćete kad nemamo.
- Jel'? I šta ćemo sad?? Jes' ti zato završija škole, da bi mi to reka?
- Pa..evo, imate ovdje reklamacijski listić pa ga možete ispuniti.
Vratin se u red, judi me pitaju da šta je bilo, ja in kažen da san riješila problem.
- Kako - pitaju oni?
- Pa, morete ispunit reklamacijski listić. Vidite kako naša banka misli na nas! Obezbjedila nan je listiće koje moremo ispunjavat dok satima čekamo u redu, tako da se malo i zabavimo dok čekamo!
Nakon dvi ure čekanja, eto mene napokon na redu. Osobna bankarica smišna, mlada ženskica, jubazna priko svake mire. Iznesen joj problem sa mojim dozvojenim minusom koji će uskoro postat nedozvojeni.
- Gospođo, smanjili smo vam iznos dozvoljenog prekoračenja na osnovu obračuna vaših primanja u posljednjih 6 mjeseci.
- Je, razumin, ali u taj vaš obračun ste uračunali i one misece kad ja nisan primala plaću, a za to nisan kriva. Osim toga, sad iman novoga poslodavca, i plaća mi je čak i veća nego prije. Molin vas da mi vratite dozvoljeni minus na ono stanje od prije. Di ću ja sad izmislit pet tisuća kuna? Oćete da stanen na kantun??
- Žao mi je gospođo, ali smanjili smo vam iznos dozvoljenog prekoračenja na osnovu obr...
- Slušaj ti! Aj probaj malo razumit šta ti govorin il' ću napravit nedozvoljeno prikoračenje priko ovog stola i zalipit ću ti dvi priko uva! Lipo ti govorin da iman novi posal i VEĆU plaću, u ovoj banki san šest godina, nikad nisan bila u crveno, ni na crnoj listi, i nemojte me sad dovodit u situaciju da ostanen bez plaće i bez kruva!!
Međutin, pivala ja borbene il' ne pivala, jubazna gospođica je ponavjala svoj naučeni tekst bez trunke duše oli izraza na licu kojin bi se dalo pripoznat da pripada humanoj vrsti.
Otišla san iz banke juta i priko svake mire zabrinuta. Šta sad? Nazoven rodicu šta radi u jednoj banki u Zagrebu. Ona mi savituje da otvorin novi tekući i to npr. u jednoj banki šta baš zadnjih dana reklamira ponudu otvaranja tekućog računa, uz zatvaranje starog, i još ti odobru odma čim ti prva plaća kod njih legne dozvojeni minus u visini tri plaće! O, super, trk ja u tu banku!
- Gospođo, žaj mi je zbog Vaše situacije. Čekajte, da vidin mogu li van ikako pomoć...
Prikapa ona po nekin papirima, a ja cila sritna šta san naišla u jednoj banki i na judsko stvorenje, grizen nokte i molin se bogu. Usput san još i mozgala kako su sve one nejubazne i hladnokrvne bankarice govorile književnin jezikon, a ova šta joj je izgleda iskreno žaj mene i moje petljancije, govori narodnin jezikon i pomislin kako je to nekako sinbolično i svašta kadli će ona meni:
- Ne možemo Vas kreditirati niti „zatvoriti“ Vaše dugovanje na onoj banci jer nemate godinu dana neprekinutog radnog odnosa.
- Nemojte me zafrkavat, kako neman, pa ja san se samo pribacila iz jedne firme u drugu, nisam ni dana prekinila radni odnos!
- Znan, meni je to jasno. Ali znate, gospođo, banka vam ima svoju hladnu logiku, i kad vam u radnoj knjižici vide prvo oni pečat od firme di ste dali otkaz, pa onda drugi pečat od nove firme di ste se zaposlili, to vam za banku znači prekidanje radnog odnosa. Briga njih za vas i vašu sudbinu. Njih interesira samo profit. Žaj mi je. Da ikako mogu, pomogla bi vam.
Zahvalila san se toj rijetko dobroj duši u banci i izašla vanka na kišu osjećajući se pokislom i iznutra i izvanka. Nazoven prijatejicu da joj se izjadan. Kaže ona:
- A jes' glupa! Pa lipo ćeš sad otvorit tekući u bilo kojoj drugoj banci i nećeš ništa spominjat od cile priče. Izaberi neku manju banku, one ti se bore za klijente. Kad ti kod njih odobre dozvoljeni minus, onda ćeš od tog dozvoljenog minusa čapnit koliko ti triba za ne upast u nedozvoljeni na onoj prvoj banci, a kad tamo staneš na noge, onda ćeš u ovoj drugoj tražit još veći dozvoljeni sa kojin ćeš pomalo vraćat onaj tamo dozvoljeni dok ne dođeš na nulu, a kad dođeš na nulu, onda ćeš zatvorit svoj tekući kod njih a u međuvrimenu ćeš u novoj banki steć uvjete za maksimalni dozvoljeni i opet lipo bit zadužena do grla ki svaki pošteni hrvacki građanin i djelatnik!
- Ojebenti. I dokle tako prilivat iz šupjeg u prazno?
- A bogati, do penzije! Ne boj se, kad postaneš penzijoner, banka će ti ponudit nove mogućnosti zaduživanja, specijalno za umirovljenike, mislu oni na sve! Bit ćeš dužna u bar još slijedeće tri inkarnacije! Imaju ti banke i tamo svoje podružnice.....
Sritan ti rođendan, Toma
Toma Bebić - Split, 6. studenog 1935. - 4. veljače 1990.
Post je objavljen 05.11.2009. u 21:08 sati.