Pogledaj kako je lijepa i dobra. Da su bar svi takvi. Slušala sam s prezirom. Svatko ima neke tajne koje bole. Netko ima masku koja kad tad pada a pala je i njena. Pokušavala sam bit mirna kad sam joj prilazila ali sam puknula: "Kako možeš zavaravat sve ove ljude, kako možeš." Samo me blijedo gledala bez riječi. Samo sam se okrenula i otišla bez riječi a svi su zamnom buljili. Popodne me zvao neki nepoznat broj i javila sam se. Čula sam kako netko plače. Osoba je rekla tako mi je žao što želiš da učinim i odmah sam znala tko je to. Rekla sam joj da se nađemo u parku pred bazenom na klupi. Došla je omotana u kaput do poda i preljepi crveni šal. Zagrlila sam ju. Rekla je: "Teško mi je, oprosti."Nemam ti ja što oprostiti nego ti ljudi koje si zavaravala svojom maskom, odi svima ispričat se. Tvoje obitelj nema nikakve vile i kuće na moru nego jedva spaja kraj s krajem i te slične priče. Tko prizna pola mu se prašta rekoh sama sebi u bradu. Rastale smo se uz suze i svaka je pošla na svoju stranu. Kući sam se vratila prilično kasno. Kada sam legla u krevet razmišljala sam o životu i divnim stvarima koje me još čekaju. Zašto da si to upropastim kada mogu biti vesela ali NE! Mene vuče crno. Padam i dalje ali mi je jedna osoba pružila ruku i podigla me i danas sam joj zahvalna na tomu. Ta osoba je svaki dan uz mene i tješi me ja tješim nju, smijemo se zajedno sve dijelimo i tako će i ostat.
Volim šuštanje lišća pod nogama,
Volim kad mi vjetar mrsi kosu,
Volim kad me zagrliš da nam nebude hladno,
Volim kad smo na klupi u parku sami,
Volim da nam tako prolaze dani,
Volim biti s tobom u svakom trenutku i s tobom
dijeliti sve.
Volim štititi tvoje usne od vjetra,
Volim slušat tvoje src kako kuca,
Volim biti dio tvog života.
Post je objavljen 04.11.2009. u 21:26 sati.