Marketing
S KIŠOBRANOM U RUCI
Kiša. Jesenja. Pomalo dosadna. Pada cilu noć. Lagano, uspavljujuće.
Otvaram oči. Još uvik pada. Jutarnja kavica uz šuškanje kiše.
Ali kiša nije razlog za ostat u kući. Nisan od cukara, neću se rastopit.
Oblačim stare lewisice ali ne i bijele tenisice. Toliko šašava ipak nisan. Dakle, izvlačim čizme iz ormara , obavezni modni dodatak lunbrelu i pomalo put grada. Naravno, spremna sam na to da će mi neki sigurno reč da di me đava nosa po ovomen vrimenu kad mi nije potriba.
E, a meni se baš ne stoji u kući. More bit da mi padne napamet štogod pametnoga, iako sumnjan, ali eto. Nikad se nezna.
Pomalo dolazin na vrata od Grada i bacin pogled na rivu. Pa naravno. Jugo, kiša, i diže se razina mora. Plima.
A plima je na rivi ostavila svoj trag. More je samo sebe čistilo.
Uglavnom su to suhe grane, šiške, komadići drva. Ali bilo je i bočica, cipela, plastike.
Portela i pajol. Ko zna s kojega je ovo brodića?
Tirena okružena morskom šporkicon!
Proč kroz uličice za vrime kiše nije uopće jednostavno. Najprije je malo zajebano jer se ne mogu dvi lunbrele mimoić pa uvik netko mora svoju zaklopit. Ali to i nije nešto. Uličice su strašno klizave i ako nemate dobre cipele ne gine van dvostruki aksl sa nesigurnim prizemljenjem. Fali samo Milka Babović i njen opis. Klizačica Čiovka na sebi je imala stare Lewisice boje različka i jaknu boje mora prid neveru! 
Uglavnom, nisan pala, samo san smočila rebe!
Rozo lišće.
Male, crvene ružice.
Stolice i stolovi ukrašeni lišćem.
Cviće u parku još uvik cvita.
Ružmarin sa modnim dodatkom.
Put posut lišćem.
I pomalo priko mosta, pijace i ovih novih pješačkih prijelaza do doma.
Post je objavljen 04.11.2009. u 08:06 sati.