Marketing
svitlost vična svitlila njimon
tili ne tili, uve dane oči su nan više nego inače uprte uni svit i ono šta nas tamo čeka. jedan po jedan, uzimljemo životni kuver i sami samcati prtimo nani svit. oni šta su ošli sve već znaju, a mi vode živimo u straju kaćemo i kakoćemo. patimo za onin koji su otišli, ali nikad do kraja. to bi nas ubilo. moramo živit ka da smrti nema, da nas ne straši...oni koji žive sbogon i po božju manje se boju i ne prave paniku otoga. za njizi je to samo prilazak priko mosta nad provalijon smrti. prilazak u zemlju svoga oca di bol i mržnja nestaju, a sve se pritvara u radost i ljubav. niko otamo više ne želi nazad uvu suznu dolinu.
Put u svitlost
Ona neće doć na kavu,
ni on neće na balote,
ne trevin ji nikad
suboton u Sinju…
Ošla je, znan
i on je za njon…
Ja još nisan prez nade
osta…
Moramo se vidit,
ne more to tako...
Mirluši cviće
i plamen u svići
žalost topi…
Kraj uzglavlja klečin
i travu čupan
šta je iznikla
po grebu…
Samo da se vrati…
samo da se vrate…
da popijemo kavu,
da bacimo na balote
il da se digod trevimo
suboton u Sinju…
...........
Ma, jopet, ćutin,
srce pripovida:
ima za nas novi svit,
od balote veći,
od kave mirlušniji,
i taki se nemore
pazarit u Sinju…
Oti je svit
iz duše načinjen
da greba ne pozna
ni plamena sviće…
već svitlost vičnu,
radost i pismu
anđela i ljudi
šta se ljubu,
šta se volu…
I.G.
Post je objavljen 01.11.2009. u 19:02 sati.