Probudio me je Vesnin tihi i neodlucni glas: "Mozes li doci?" To je bio jedan od onih poziva koji bude brze od bilo kakve galame ili drmusanja, pa sam za cas bio na klimavim nogama, ali gotovo do glezanja u vodi. I bez naocala sam uocio Vesnu kako metlom vuce - gura vodu po kucnom podu prema otvoru (nekad smo za to mjesto rekli - sifon) u kuhinji. Jos sam vidio da su vrata prema balkonu zatvorena i da po staklu obilno klize kisne kapi. Dok sam izlazio na balkon voda je navalila unutra, a ja sam za cas bio mokar do koze. Dosao sam do slivnika (o da, i ono u kuhinji bi se moglo nazvati slivnikom) i jedva podigao resetku koja je bila potpuno zacepljena. Cuo se je zvuk usisavanja i nivo vode se je poceo spustati.
Vratio sam se Vesni da zajedno pobrisemo pod i procjenimo stetu - nista strasno. I kome se sada spava? U 03,00 sata je na drugom programu radija pocela emisija "Samo jazz" i s njom cu docekati zoru, a mozda i jos koji prolom oblaka!
Post je objavljen 31.10.2009. u 02:35 sati.