Pregled posta

Bo, Boco i Bodljica

Ovako sam izgledao kad su me pronašli 13.08.2009.




Ovako danas izgledam.
Heloo cureeeee

Ostao sam bez tate i mame.
Mislio sam da se odmaraju pa ih nisam želio smetati,
trčkarao sam okolo kada sam se vratio oni su bili jako mirni nisu se micali.
Cijeli dan i dan poslije i još je prošao jedan dan i došao je mrakić
a ja sam se jako bojao .
Šetao sam i šetao dugo a poslije sam zaspao.
Bio sam jako umoran , gladan, žedan i tužan.
Pa tko ne bi bio tužan ..ostao sam sam.

Jednog dana čuo sam kako netko dolazi bio je jedan
velikii i jedan mali čovjek.
Primijetili su me i došli k meni .
Joj kako sam ja bio sretan.

Više neću biti sam, pomislio sam,
imat ću društvo i dobiti ću nešto za papanje.

Puf puf nisu me ni dotakli samo su nešto pričali i gledali
prema meni ,potom su otišli.
Opet sam bio sam , sad sam bio još tužniji nego dan ili
noć prije ma tko će se sjetiti više.

Nitko me neće, nitko me ne voli .
Plakao sam jako a ni to nitko nije čuo , ostao sam tako sam.

Ispred mene bila je neka velika rupa koju nisam vidio i
odjednom sam upao u nju .
Nisam se mogao zaustaviti padao sam padao i lupkalo
me sa svih strana.

Bilo je jako mračno sve me je boljelo iznutra , od straha
zaboravio sam na glad.

Mislio sam,
kako ću izaći van ? tako sam malen .

Gledao sam prema gore i vidio nešto okruglo , smijalo se tooo
veliko oko,
a meni nije bilo do smijeha .

Kasnije su mi rekli da je to mjesec
On izlazi samo noću ..kao i ja .

E, taj mjesec mi je pravio društvo cijelu noć svijetlio mi je i
sada više nisam bio sam.

Molio sam ga ..
dođi k meni i izvuci me van ,
a on se samo smješkao.
Zašto mi se smije , a trebao bi mi pomoći pfu pfu
Da sam ja mjesec ja bi sigurno pomogao , pfu pfu.

Kasnije su mi rekli da mjesec nema noge i sada znam
da mi nije mogao pomoći ,
a ja imam četiri nožice i noktiće sve

Tako sam dočekao drugi dan , mjesec se izgubio, otišao je od mene
mislio sam da me napustio jer stalno plaćem,
Ali došao je još jedan dan i pojavio se drugi mjesec ,
sijao je tako jako
.
Bio sam žedan .

Kasnije su mi rekli da je to sunce ,
sunce isto nema noge a smije se cijeli dan,
a meni nije bilo do smijeha.

Oko mene je počela buka.
Čuo sam motore, ljude, vikanje , bušenje i bilo me je strah .
Smirio sam se, a srce mi je lupalo jako.

Kasnije su mi rekli da se grade nove zgrade .

Tu je nekada bilo puno mojih rođaka ali sada su se svi razbježali.
Ljudi bacaju smeće i stalno je neka galama i buka ,
nema više mira, a ni zelenih površina.

Odjednom sam čuo da netko dolazi, još sam uvijek bio u rupi sam samcat
Nisam više imao snage ni plakati, jer ako me netko vidi da plaćem
ostat ću zauvijek sam.

Podigla me jedna ruka i odmah sam se pridržao sa svojim
nožicama tako jako , jer sam se bojao da me ne ostave
i da opet budem sam.


Koliko sam bio star..
otprilike dva i pol tjedna.

Pronašla me je Bo i nazvala Joža, nisam imao ništa protiv
samo da dobijem papati.
Odnijeli su me kući , oni žive na dvanaestom katu .

Bo nije puno znala o ježevima ,
pa je tako došla do Bodljice koja ima Finicu.
Čule su se i dugo su razgovarale.
Meni nije bilo loše , imao sam za papati koliko poželim.

Kasnije sam čuo da je moja mama
ježica otrovana,
pojela je nešto što su ljudi bacili.

Polako sam se privikavao na Bo.
Znao sam noću spavati dva tri sata ali uvijek kada bih se probudio
Bo je bila pored mene.
Tepala mi je , mazila me i puno voljela .
Ona je moja mama , čistila me , šalila se sa mnom,
igrali smo se a zavolio sam i njezinog
sina koji je mene istog trena zavolio .
Kada su me bili pronašli onaj dan i gledali me
to je bilo zato jer su mislili da mi je mama u blizini,
ali drugi dan su se ipak vratili i tako su me spasili.
Zato je meni Saša najbolji prijatelj on mi je kao stariji brat

Prolazili su dani i noći , papao sam svakih dva tri sata ,
zavlačio se ispod ormara.
Šetao po cijeloj kući , pa morao sam sve upoznati.
Bo me je puno slikala i nazvala Joža , tu i tamo sam znao
malo napraaviti nereda, ali znate pobjegne to i gotovo.


Preko vikenda smo putovali u jedno lijepo mjesto svi, Bo ,
njezin sin i veliki tata
S nama su putovali i papagaji, baš sam bio sretan,
sad imam obitelj koju volim .

Jednog dana čuo sam da odlazim od Bo.
Čula se sa Bodljicom, nisam ništa razumio samo je rekla
Bodljica je jako tužna
i Joža ti ćeš otići kod nje i biti će ti lijepo .

25.09.2009. Bodljica je došla po mene da me odvede svojoj kući
bio sam sretan jer upoznat ću Finicu o njoj mi je Bo puno pričala.

I tako , Bo se pozdravila sa mnom dala je moju najdražu krpicu
Bodljici sa mirisom moje Bo.

Znam , da je plakala kada sam odlazio
Bodljica mi je to rekla , kako je znala , ne znam , pa gledala
je kroz prozor i sve je vidjela ,
ja sam ipak mali i nisam stigao do
prozora .


Mislio sam ,
Bo će doći kod mene nismo mi tako daleko.

Bodljica je vozila polako misleći da će mi biti loše po putu,
nije znala da sam se ja navikao na putovanja svaki tjedan ,
na kraju sam zaspao .

Probudio sam se kasnije , Bodljica me je iz mazila i papao sam .
Mali odmor i krenuli smo dalje, okice su mi se sklapale i zaspao
sam opet.

Stigli smo, sve mi je bilo drugačije,
ali kada je Bodljica zalupkala na
tanjurić odmah sam došao .

Priča se nastavlja, kaže Bodljica



Ja sam Boco foto-reporter slikala me Bodljica prije par dana,
narastao sam




Kad se umorim poslije napornog posla u toku noći
bacim se na leđa i sanjam.
Kad narastem kupim si pravi aparat i slikam curuuuu,
a Bodljica će pisati priče .


Post je objavljen 27.10.2009. u 13:22 sati.