Marketing
Ležim u kreveteu gledam u zvijezde i mislim "Čovječe gdje mi je krov?!"
Ja i moj kišobran. Najbolje prijateljice. -Hop!- kažem mami - idem van!
-Di ćeš? Ne vidiš li vani kišu?- kaže
-Vidim, zato i idem.- veselo odgovorim i uzmem svoj sivi kišobran.
Obujem visoke smeđe čizme i uzmem kišić.
Malo po malo izlazim van na ulicu gdje kiša tmurno pada. Svi spavaju. Nigdje nikoga. Jedino striček koji svaki dan na korzu peče kestene. Zamirišali su. Fino, fino, ali još ručak nije bio, tek je jutro.
Pozdravim ga i nastavim dalje, on mi kao i svaki dan dobaci jedan vrući kesetn. Brzo ga očistim i zahvalim mu. Zamazala sam ruke, ali sam ih ispružila ispod kišobrana da mi ih kiša opere. Okrenem se i vidim jednu tetu kako gleda prema kestenjaru i kestenjari, sigurno i ona želi koji ukusni kesten u ovo tmurno kišno dob jeseni.
Post je objavljen 24.10.2009. u 13:07 sati.