Jutros sam pisala brojke, točke i slova na cirkular. Koji je imao ne samo cirkularnu pilu, nego pet rezervnih cirkularnih pila. Ne samo pet rezervnih cirkularnih pila, nego pet rezernih cirkularnih rđavih pila. Toliko se [za sve štovaoce aorista] bijah zanijeh u poso da ni ne primijeth kako mi je proletjelo čitavo jutro u komadu [poput prepariranog goluba pismonoše kojeg su bili pojeli moljci i sa kojim započeh ovu radnu godinu]. I zapitah se, okružena rđom u komadima, cirkularima/pilama, ljubičastim nitrilnim rukavicama zamrčenim specijalnom tintom, mašinom za oblikovanje plastike i predprašnjave busilice za drvo, ogrezla u patinu muzejske prašine i kolomaza: ko ima bolji i ljepši i dostojanstveniji poso od mene?
Započelo je golubom. Cirkularno je završavam cirkularom. Ja sam Žuži Jelinek za izumrle tehnoloske industrije.
Ipak, mijenjam pilu za Andriju Ptičara kojemu bih rado uštimala violinu da mi samo dadne. Prvo sam mislila da pjeva o kalcificiranim umovima [calcium minds]; pa o digitronskim casio umovima [casio minds], a kad ono, o rudnicima kalcija [calcium mines].
Post je objavljen 23.10.2009. u 23:41 sati.