- Ko je? zanjurga Magda pospanim glasom.
- A šta misliš ko je!
Magda se ukoči. Isprva joj se učini da bi to možda mogao biti loš san uzrokovan iscrpljujućim učenjem, ali odmah odbaci takvu mogućnost.
Razjapila je usta kao crknuta riba. Da ju je netko mogao vidjeti kako tamo stoji izbečenih očiju mislio bi kako upravo proživljava prve trenutke spoznaje da ju je metak pogodio u trbuh.
U takvim situacijama mozak počinje koristiti perfidne obrambene mehanizme, ali Magdu je šok potpuno oduzeo i stajala je tamo paralizirana.
Zvono je ponovno zazujalo.
Magda pomisli da bi se mogla pritajiti, ali prst se nije dao pomaknuti s portafona. Gledala je u prst kao u nekakvu gnjusnu izraslinu, strano tijelo koje joj je stršalo na udu samo zato da je prokaže. Taj neuhranjeni izvanzemaljski albino-ćevap sad je emitirao poruku neprijateljske vrste
- Otvori. Ja san. Pero.
Učini joj se kako je to hladni robotizirani glas alien-translatora s porukom da ne pruža otpor jer će za nekoliko trenutaka uljez iz druge galaksije preuzeti njezin brod.
Grlo joj se stegnulo. Sad je sasvim jasno mogla čuti kako moćni bas bubanj u njenom prsnom košu razbija napetu tišinu.
- Ajme..., konačno protisnu Magda.
Pokušala je odglumiti oduševljenje, ali njeno oduševljenje kao da je požderalo mračno stubiše između drugog i trećeg kata.
Ne vjerujem! Šta on sad hoće? Ali... tako mi i treba...pa samo smo jednom... Ne, to ne moža biti istina, nije to bilo ništa, poziv je bio reda radi, a ne... ajme kakva sam ja pegula...
Njezin mozak se ozbiljno približavao preopterećenju, a obrambeni mehanizam se urušavao kao osteoporozni skelet stare mačketine.
Prst doušnik konačno kliznu dolje i aktivira električni zvuk ulaznih vrata.
Magda popravi frizuru, poravna skripte na stolu i lagano odškrine vrata. Nije htjela vjerovati da će joj za nekoliko trenutaka taj tip ući u stan. Zapravo nije ni znala zašto popravlja frizuru jer ionako mu se više nije željela svidjeti. To s Perom je bila slučajnost, jednovečernje ljetno pijanstvo koje je završilo na žalu. I sad je polako počela shvaćati da se njeno neobavezno morsko žalo pretvara u kontinentalni žal. Dok su ležali ošamućeni na jadranskoj mjesečini, ljepljivi od poljubaca i đus-votki bila je gotovo sigurna da njen poziv nikako nije mogao biti shvaćen ozbiljno.
To se tako kaže. Kad nekoga upoznaš kažeš bilo mi je drago, premda to ne mora biti istina. Kad nekoga sretneš pitaš ga kako je, premda te to ne zanima. Kad upoznaš nekoga na ljetovanju, razmjeniš adrese tek toliko i kažeš da ti se javi ako bude u blizini. Kakva sam ja glupača! Dala sam mu adresu, dala sam mu pičku! Prvu noć sam mu dala pičku! Jebemti alkohol, da ti jebem!
Pero je ušao u stan kao strvinar i sa široko raskriljenim rukama aterirao na Magdin leš.
Lupnuo ju je po guzi uz "di si mala" i produžio sve do boravka.
Kad ga je sustigla Pero je već dignuo noge na trošni drveni stol i zvjerao po sobi. Sa sobom nije imao ništa osim paketića zamotanog u papir s drečavim božićnim motivima. Stavio ga je na stol poput glupog psa koji gazdi pred vrata ponosno donese štakora misleći kako je učinio pravu stvar.
Dobro je, pomisli Magda, možda je samo u prolazu. Možda je išao na nekakvu utakmicu ili se uvalio nekoj klapi na gostovanju da može besplatno jesti i piti. Smiri se. Pitaj ga šta ima doma, ponudi mu sok i reci da imaš puno za učiti. To je zapravo i bila istina.
Dočekala ga je prigušenim glasom
- Eeej pa otkud ti?
- Ehe, pa doša san te vidit., reče on mudro.
Magda reče da je iznenađena. Pokušala je preskočiti još neku stepenicu i odmah ga otkantati, ali baš u tom trenutku Pero pokaza na paketić i kaže "Ovo je za te."
Nevjerojatno. Pero smrad je imao manire. Sezonac kojem je dala svoju pijanu pičku sad joj je nutkao paketić poput pravog kavalira. Ne mogu ga sad isprašiti van, dat ću mu sok i to je to. Ionako nećemo imati o čemu razgovarati i odlazak će se nametnuti sam od sebe.
Otišla je u kuhinju i razrijedila sirup soka od jabuke.
Za to vrijeme Pero je počeo đipati po sobi kao da si je ugurao čili papričicu u dupe.
- Ajmo, idemo! Daj malo atmosfere, daj muzike!
Uključio je player i dohvatio kutiju CD-a. Privukao ga je neobičan stilizirani natpis na omotu ispisan flomasterom - 4M.
Pero pomisli kako je to bend koji mu je nekoć slušao ćaća, ali prvi taktovi Primusa nagnali su ga da prestane misliti na te romantičare. Još uvijek je tupavo poskakivao, kao klokan na amfetaminima, ali bez ikakvog ritma jer ono što je dopiralo iz zvučnika bilo mu je strano poput Metallice s kojom su američki vojnici mučili iračke zarobljenike u Abu Ghraibu.
Magda ga je zatekla kako se izbezumljeno trza.
- A šta ti je ovo četiri M?
- For Magda, skraćeno na engleskom.
Pero s munjenim pogledom otvori omot i opet zatekne onaj isti trag flomastera. Ovaj put su 4M bili poredani vertikalno, a iz svakog je prštala romantika.
M ojoj
M agdi
M uzičkoj
M ezimici
Pero škrgutnu. Krv mu šikne u sljepoočnice i napuni zelene žile koje su izgledale kao kokošje iznutrice.
Ovo je... Ona ima... Ona...
Udahnuo je duboko. Morao je ostati smiren.
Post je objavljen 23.10.2009. u 15:53 sati.