Marketing
Srce neće da se smiri hoće da ti oprosti. :(
Kada unaprijed gledam. Bez tebe ja, ne postojim.
Ozdravila san. Napokon. Nakon mučenja, temperature, glavobolje, osjećaja da ću se raspast. Ozdravila sam. U školi sretna. Presretna.
Hladnoća na obrazima. Suha usta. Rasčerupana kosa. Razmazano sjajilo na hladnim usnama. Kosa zaljepljena za sjajilo. Ja presretna. Svih je udarila tuga. Nesreća. Jel to zbog onog osjećaja hladnoće u prsima? Meni je suprotno. Sretna sam. Zahvalna sam svojim prijateljima jer me svaki dan znaju veselit. Tuga me nije svladala. Ništa me nije slomilo. Vjetar puše i nosi mi kosu. Kroz moje prazne džepove, vjetrovi mi prolaze, a kroz cipele kiše jesenje. Izlazim iz kuće. Veselo s šarenim kišobranom. Ističem se u svojoj ulici. Razlikujem se od baba koje nosaju mrzovoljno crne kišobrane. Za razliku od njih, ja veselo skakućem u svojim starkama. Skačem u lokve, močim se. I vesela sam.
Predivan život. Hladno mi je. Slušalice na ušima. Slušam svoj predivan Simple Plan.
Ne shvaćam ljude koje je udrilo loše raspoloženje. Pa šta ako je zima? Ako je vama hladno, ako vam je hladnoća i vlaga na koži onda vam tako nemora bit u srcu. Ja sam presretna. Ko luda se šetam po kiši, smijem se ko da sutra ne postoji. Znam neke šokantne stvari, al ne puštam da me one slome. Znam da sam jača od loše sudbine. Nadam se da je to tako. Razmišljala sam sama o sebi, o svojem životu. O svojim postupcima.
Znam. Otkrila sam zašto ja nisam idealna osoba. Zašto nisam puna podrške, zašto me nije briga za nikog osim za sebe? Jer nikog nije briga za mene. Upravo to. Nikom nije stalo do mene. Kad dobijem lošiju ocjenu, nitko neće reć: Ma nema veze. Dobro je. Bit će bolje. Već će navuć neugodan osmijeh, pravit se da je sve dobro. A ništa nije dobro! Ja želim da nekome se probude osjećaji prema meni, da mi netko bude istinski prijatelj. Ali toga nema. Otišli su svi dobri ljudi, otputovali daleko s pticama selicama. Otišli su od mene, ostavili su me samu. Utopljenu u uspomene. I te me uspomene guše. Želim vrijeme natrag, ali ga nemogu dobit.
Skrivam se od prošlosti. Kao da ona trči za mnom, a ja joj se pokušavam sakriti. Svim svojim tugama iz prošlosti. Zapravo, skrivam se sreći. Upravo se bojim sretnih trenutaka. Bojim se da će me povrijedit to što više nema vremena kad smo bili sretni, bojim se sebe, svoje reakcije na svijet. Kao da su mi izvadili sadašnjost, da se sve sada radi o prošlosti. Prošlost me proganja. Želim se skriti, pobjeći.
In the end. Memories are all we got.
Post je objavljen 22.10.2009. u 21:33 sati.