Prvi
Poranio ja čekati red. Šest i kvarat bješe kad sam došo a već ih je bilo petnaestak ispred laboratorija, uglavnom starčad, četri muška i ostalo vremešne dame. Zaželim dobro jutro
a oni malte ne kao po dogovoru, - Faljen Isus.- malo sam podigo obrve, al dobro. – Vazda Isus i Marija.- Odgovorim ja. Pitam ja ko je zadnji, a gospođa mi u šali reče. – A vi ste zadnji... al nema problema, pustit ćemo vas.- I pogleda ostale oni kimnuše u znak odobravanja.
Hm, „pustit ćemo vas“! Možda je kakva smicalica pa je bolje ne istrčavati se. Parkiram se na jedan stolac puknem vratom lijevo i desno, nađem neki udobniji položaj i promišljam neke svoje okupiranosti, kontempliram.
A oni su spašavali državu, svitovali Severinu, dijelili kerumov imetak dok sam je uglavnom mudro šutio i svako malo pogledavao preko oka. Uvatim dvi babe kako se došaptavaju i onda pogledaju u mom pravcu, hm.
Tako je prošla ura čekanja dok je došla činovnica na šalteru u 7.15. Do tada je već bila kolona od oko trideset ljudi kao da se nešto uzima a ne daje.
Onda se formira red, ja negdje petnaesti a one starice meni:
– Izvolite vi naprid... ajte ajte nemojte se ustručavat.-
- Ali.... -
- Molim vas nema ali samo vi stanite... e tako.-
I tako ja prvi, hehe, prvi put pa mi neobično...a zašto?
Tako, upisala je... opet papir u ruke i čeka se da pozovu unutra, fino zovu preko zvučnika reču ime i prezime, prije su davali brojeve pa bi rekli broj a sad je štednja pa se na tim brojevima čudo zašpara. Primakne mi se ona starica koja je najzaslužnija što sam prvi i kaže.
- Mogu vas pitat nešto.-
- Kako ne, recite.-
- A jeste li još u župi Ražine.-
- Župi?... U Ražinama sam da.-
- A ja bi imala jednu molbu ako je moguće.-
- Samo vi recite, ono što mogu... zašto ne.-
- Ma ode neće malu unuku da mi krizmaju jer nije redovito dolazila na vjeronauk i misu pa ako bi ste mi to učinili jer je i kod vas krizma jelda.- Odrecitira ona to meni na uho poluglasno da ipak ne čuju svi.
- Ajme gospođo s nekim ste me zamjenili.-
- Kako zamjenila a rekli ste da ste u Ražinama.-
- E reko sam, da, živim tamo.-
- E pa svećenik i stoji tamo.-
- Zaboga kakvi svećenik.-
- Šta... niste?- Ja zanijekam mrdanjem glave.
- Ovo nije pop?- Sad su oko mene napravili krug oni što su me pustili ispred sebe.
- A zašto ste onda išli preko reda.-
- A vi ste me pustili sami ja nisam ni riječi reko.-
- Niste smjeli ić kad niste svećenik ovaj, pop, kakvi je to način!
Sestro nije on prvi, ja sam prva, ja sam prva, ja.- Reže oni na me ka pasi.
- Zašto mislite da sam pop, jesam li vam ja to reko?-
- A zašto nosiš bjeli kolet ako nisi pop.-
- Ma koji kolet, šta vam je, ovo je bijela majica a ovo preko nje tamno plava......-
- E neš prvi ja ti kažem, neš majci.-
Onda se čulo ono puhanje iz zvučnika... pa poziv.... i ja bogami prvi !
Post je objavljen 21.10.2009. u 01:20 sati.