Sićate se onoga moga starog bloga "Smijeh je tražila"? E, bila san ga izbrisala, ali san uspila nać neke spašene tekstove, a ovi me načisto razgalija...
Niki dan je bija mali okrugli žemski stol na temu Kako uvatit poštenoga muškoga stvora za sporadična životna druženja, i draženja.
Za stolon su zasidale tri najperspektivnije udavače bloga u 'rvata, tojest ja, Crvenkapa i Danica Cvorović. Dobro, bija je i jedan muški, koji je, tija ne tija, mora slušat sve šta smo tom prilikom nabrojale na račun muškoga roda. Čula san da se nakon te večeri zaredija i otiša živit ka pustinjak na Velebit.
Nakon šta smo prvo izgadile cili muški rod, od stoljeća sedmog pa naovamo, sitile in se matera i svih ostalih nedostataka i hendikepa, i nakon šta smo zaključile da su svi odreda sebični gadovi, bacile smo se na razmatranje taktike kako uvatit takvog jednog sebičnog gada.
Prvo smo došle do zaključka da ne valja muškoga namjerno vatat, jer čim je namjerno nije slučajno, a ako nije slučajno, onda nije sudbina. A kako ćeš se zajubit ako nije sudbinski? Kad smo se oko toga složile, krenile smo u planiranje slučajnih i sudbinskih susreta sa sebičnim muškin dakle gadovima.
Ženstvene kakve jesmo, satrale smo bocu ipo vina ali rješenju ni traga. Sve slučajnosti koje smo isplanirale, činile su nan se prozirnim namištanjem, a to nan je povremeno potvrdija i oni bidni muški šta nas je sluša sav pripadnut. Vajda smo izgledale ka da bi mogle bacit kakvu žensku kletvu na njega ako samo zucne majci.
Nije da ga nismo ukjučile u raspravu. Svako malo bi sve tri sa urokljivin pogledon zvirnile u njega i rekle:
- Jel' tako?
On je zna da smi reć samo JE. Tad smo svatile kako se sa muškima ipak more lipo i judski diskutirat, samo kad in se objasnu osnovna pravila komunikacije.
I ko zna doklen bi mi tako mućkale i mozgale da, naravno, meni, nije palo na pamet jedino moguće rješenje.
- Znan! Znan! Kerum!!
Njih dvi, zajedno sa onin muškin, blenile u mene.
- Kaki te sad božji Kerum spopa ćerce??- pita me Danica sa uzdignuton obrvon.
- To joj je od vina - trezveno dometne Crvenkapa, dok su joj okolo glave letale vinske mušice.
Nisan in ništa odgovorila, pustila san da naraste dramatičnost trenutka, a onda objasnin:
- E, vako lipe moje. Jel' sve mi idemo u spizu? Idemo. I scenarij je sljedeći:
Dođeš reknemo u Keruma, kupiš naprimjer kilo jabuka, sapleteš se, jabuke ti poispadaju iz škartoca, ti se sagneš da ćeš ih pokupit, kadli uto naiđe ON, prigne se da će ti pomoć, i kupite vi tako jabuke kupite, a one letaju li letaju po dućanu, jedna vamo, druga tamo, jedna livo, druga desno, jedna...
- Alo, aloooo, jebenti jabuke, oš reć više?!? - dreknu njih dvi u isti glas, a oni bidni naš muškić se utira u stolicu i obamra. Ja uvik popizdin kad mi neko vako grubo prikine naraciju. Al' odlučin in reć, ijako su nezahvalne koze bez ikakvog smisla za književnost i dramske zaplete.
- E, i ondak daklem kupite tako jabuke i u jednomen momentu istovrimeno podignete glavu jel', a ono van se oči ukrstu i pogledi zaskoču, i onda počnu ono svirat violine kojih za tu priliku Kerum baš ima na skladištu i ono svi kupci u dućanu ostanu incukani od lipote i svi vas nako lipo gledaju ono sa odobravanjen i vi se onda pojubite a svi u Keruma počnu pljeskat , uto naiđe i sam Kerum glavon i frizuron i pokloni van ključove od svoga najnovijoga auta i vi ga uzmete za kuma i....
Nisan uspila završit, taman kad je triba doć najlipšiji i najromantičniji dil sudbonosnog susreta, i Crvenkapa i Danica i oni muškić zavrnu očima prema stropu, i dreknu na mene da san obična redikulica i da mi je prijedlog skroz bezvezan i glup i da više začepin i da di se gasin.
Neka.
Jedva in čekan vidit jubomorne face kad in jednog dana onako ležerno manen rukom iz najnovijega sportckog tipa auta zavaljena u sidište kraj čovika svog života, grickajući najfriškije jabuke iz Kerumovog dućana....neće dobit đir, ja in kažen. E.
Post je objavljen 17.10.2009. u 12:14 sati.