Marketing
Hvala im stvarno -.-'
Iz dana u dan pokušavam skužiti tko sam, šta sam i zašto sam to šta jesam? Počela sam zerlije razmišljati. Ali zašto i čemu to? Često se to pitam. Toliko znam biti zamišljena da ne čujem oko sebe šta mi pričaju. Pa mi ljudi moraju pričati dvaput jedno te isto. Pitam se zašto mi se to dešava? I zašto sam se toliko promjenila od početka godine? Jel to zato šta sam sada starija? Jel to zbog novog društva? Jel to zato šta me često okružuju stariji od mene? I iskreno paše mi kada se samnom druži netko stariji od mene godinu pa na dalje, nego mlađi godinu pa na dalje. Ne znam šta mi se dešava? Ali jednostavno mi prija starije društvo. Svi su nekako ozbiljniji i ipak im nije stalo samo do zajebancije. Nekada mi prijaju ozbiljni razgovori, neda mi se stalno šaliti na tuđi račun kao šta to rade stalno dečki iz mog razreda ili moje mlađe prijateljice. Stvarno mi se neda tako živjeti, stvarno mi je dojadio taj način života. Znam čudno zvučim, ali vjerujte i samoj sebi čudno zvučim. Jako sam čudna svima u zadnje vrijeme. Uvijek glumim kako sam netko tko nisam, ali mislim da je kraj tome, mislim da ću od sada biti ono šta jesam. Nema više glume. Uglavnom, u školi sve po starom jedino je novo da sam prekinula razgovarati s tri lika iz razreda jer su krajnje bezobrazni prema meni. Mislila sam da mi mogu biti prijatelji, ali ipak ne mogu. Dokazali su to s tim da su me sva trojca danas poslala u kurac. Ne bi ja ništa rekla da sam ja njima bilo šta rekla ili im napravila. Ali nisam ništa. Samo sam danas prišla njima do klupe na kojoj su sjedili i sam odjednom su me poslali u kurac i da odem u knjižnicu. I ja sam se uputila tamo i oni su rekli kako ću se vratiti okrenula sam se i pogledala u njih i nastavila ići tamo gdje sam naumila ići. Onda je zvonilo i počeo je sat Tehničkog crtanja, i profesor je rekao tko nema dva trokuta i šestar dobit će jedan, naime ja danas nisam to ponjela, i naravno dobila sam jedan i na kraju me je jedan od onih koji su me poslali u kurac pitao zaš ga nisam zamolila da mi posudi trokute kad sam znala da ima. Ja sam mu na to samo rekla da mi ne treba ništa njegovo i nastavila slušati profesora šta priča. Drugi mi je naime pod Tehničkim crtanjem i Biologijom nešto, ali ja ga nisam slušala. Kada sam sjedila na podu kod učione računalstva prišao mi je treći i iz šale me udarao. Izderala sam se na njega da me pusti na miru i da mi ide na živce, iskreno svi su me čuli u hodiniku i pogledali u nas, ali boli me briga, bilo mi je lakše kad sam mu bar nekako pokazala da mi ide na živce, i da ga više ne mogu gledati kao prijatelja. Misle da su me povrijedili, oke jesu malo, ali ne želim im to pokazti, ja šta sam bolja prema njima, oni su gori prema meni. Jesam li ja to zaslužila? Mislim da nisam, oko svega im pomognem, čak ih odem tražiti kada ne znaju u kojoj smo učionici. I onda mi je to hvala. Nego sjećate se da sam u postu prije ovog pisala kako ne znam da li mi se onaj dečko sviđa ili ne. Pa došla sam do zaključka. Sviđa mi se. Bili ste u pravu. Ali nećemo sada o tome. Idem sada. Sve vas volim. Puse
Post je objavljen 15.10.2009. u 21:33 sati.