Marketing
Pitanja i samo pitanja
Imam toliko pitanja, a ni na jedno nemam odgovor. Zašto je to tako kako je? Zašto je Bog baš htio da bude tako kako je? Zašto je Bog htio baš da ja budem takva kakva jesam? Zašto je Bog htio da budem naprimjer šminkerica, a ne darkerica ili metalka? Zašto je sudbina takva kakva je? Često me zanimaju ta pitanja. I dovode me u razmišljanja. Ali znam da nikada neću nać odgovor na njih.
Kad sam već toliko pitanja postavila. Imam sada još jedno. U zadnje vrijeme sam primjetila da su svi oko mene zaljubljeni. Ali nije mi jasno kako sam ja uvijek jedina posebna kobasa i nisam zaljubljena. Nije da ja sada patim šta nisam zaljubljena ili šta nemam dečka. Ali to mi je tako čudno. Svi su stvarno presretni jer nekog vole i jer su zaljubljeni, a šta ja? Ništa. Dosadan mi je život, zaljubljeni bar imaju razloga za probuditi se ujutro i biti sretni jer ne znam idu u školu. Imaju pomisao super vidjet ću simpu. A zašto sam ja toliko sretna zbog škole. Em ne volim učiti, em nisam zaljubljena pa se nemam šta veseliti činjenici da ću vidjeti nekog. Postajem si jako čudna. Ali ozbiljno. Začuđujuće je kako mi se nitko ali baš nitko ne sviđa kamoli da sam u nekog zaljubljena. Ne znam zašto mi je toliko stalo do škole. Kad me pitaju zaš ju toliko volim. Ostanem paf i ne znam šta reći. I onda samo kažem pa volim ju zato šta ju volim. Voljela bih biti u krugu zaljubljenih. Ali kad je to ne moguće. Ja jednostavno to ne mogu. Ja sve i jednog dečka gledam kao ah dečko vidi kak je zgodan, eto to je moja reakcija. Nema druge. Naprimjer druge cure kažu alaaa vidi dečka kako je dobar ajme idem nabaviti broj. Eto i šta onda reć. Tko je tu lud one ili ja? Prije ja nego one.
Nego voljela bih vratit svoju prošlost, kada sam se sprdala s frendicama i kada smo krale cigarete od staraca i skupljane za cigarete ili ja sam obično svojima maznula iz šteke, ali oni to ni ne skuže. Jako mi fali ta prošlost i jako mi je žao šta je nema. Jer nemoguće je vratit ju. Bilo je to prekrasno vrijeme. Odemo iza najdražeg nam restorana ili na terasu kod frendice ili u vrtić i zaboli nas. Je da smo se znali bojati da ne naiđe neko od poznatih pa da kaže roditeljima, ali ipak smo to radili. Mislim da je to bilo najljepše vrijeme u mom životu. Jako volim to vrijeme, i želim ga više od svega vratiti. Tada sam se više i družila s prijateljima koje najviše volim. Današnje vrijeme je skroz čudno. Bilo je to prekrasno vrijeme za kojim ću ja zauvijek žaliti :(. Ali ipak hvala onima koji su mi ga uljepšali <33.
Počela su ispitivanja i uskoro testovi, ali ja za to toliko i ne marim. Postala sam dobra na satovima. Najmirnija sam. Ne pričam, ne zezam se, slušam. Nisam to ja. To sam neka nova ja. Ali jebiga tako je to. Ne volim novu sebe, ali kad moram tako. Neda mi se doma učiti. Tako da tamo slušam, doma ponovim i sve pet. Ne znam šta ću sa sobom. Postajem si čudna. I idem dalje rrazmišljati. Volim vas sve. Pusa < 33
Post je objavljen 07.10.2009. u 13:41 sati.