Sezonu kupanja smo zaključili a kako je vrime još uvik lipo triba iskoristit svaki trenutak za izač vanka, za prošetat. Pogotovo nediljon.
I tako smo se ovaj put uputili na jedno misto di nismo bili godinama. Laganini cestom do Marine i nakon toga uskom, zavojitom cestom priko brda.
Gledan tako okolo i sve se mislin…. Ala, šta bi bilo veselo da ja vozin i da mi naiđe autobus.
Zvirkan tako i tila bi nešto slikat…. ali…. nema se di stat.
Moj osobni vozač kaže…. Znan šta oćeš…. evo stat ću ali se nemoj stunbat nizdol pa da moran zvat 112!
Pogled na Trogir.
Kroz borove viri Kula.
Pomalo nastavljamo dalje, istim tempom. Okolo, po ogradama masline i šipci.
I kad smo došli na vrh, pogled na drugu stranu.
U daljini se vidi Moj otok - Drvenik, Šolta i Brač!
Malo ribarsko misto. Vinišće.
Spuštamo se pomalo u misto. U zadnje vrime dosta je toga izgrađeno. Ljudi se osim ribarstvom bave i turizmom.
Ništa spektakularno ovde nećete vidit. Ali zato je mirno. More čisto.
Okolo masline, naranče, mandarinke. Malo mi je čudno. Ovde su još skroz zelene, a moje skroz požutile.
I tako, prošetamo najrprije na jednu stranu, pa malo na drugu. Još uvik ima i onih hrabrih koji se kupaju.
Koće su vezane.
Pogled prema vanka.
Lagana, ugodna šetnjica i nakon toga pomalo istom onom uskom cestom.
Post je objavljen 07.10.2009. u 08:07 sati.