26.09.2009. u 00,15 sati nakon kratke i teške bolesti umro je moj otac.
Da je takvih ljudi na ovome svijetu bilo više život svih nas bio bi ljepši
i sretniji. Nikad nikome ništa nažao nije učinio,svima je pomagao.Bio je na
poziciji gdje je mogao sebi i svima nama osigurati bogat i lagodan život.
Bio je skroman,živio od svog rada i ništa više nije tražio.Tako je i nas učio.
Bio je ponosan na svoju djecu koja su postali ljudi sa istim pogledima
na svijet i život,kao što je i njegov bio,pošten.Odumiru li takvi ljudi?
Mislim da da............
Ponosna sam što sam imala oca kojeg su svi voljeli,koji je
bio pravičan i cijenio ljude po tome što nose u sebi ,a ne tko su
i otkud dolaze.
Imao je srce veliko ko svemir i puno ljubavi i dobrote za sve ...............
Pisat ću o njemu,sad mi je teško.......................
Dragi tata volim te,počivaj mi u miru.............
Nedostaješ mi jako ...........................................
SVIMA NAMA..............................................
Post je objavljen 27.09.2009. u 18:27 sati.