Možda postoji neko vrime koje će doć, a ja neću ni osjetit novo postojanje? Razmišljam o budućnosti i što ću sa njom kad dođe? Hoću li izgledati staro za koju godinu ili ću ostati u ovakvom izdanju? Ah, tko bi to znao. Možda se i promijenim, recimo, ofarbam kosu u plavo, pa u ružičasto i kupim neke cool cipela sa velikom mašnom pa prošećem tako rodnim gradom. Cipele su mi u zadnje vrime postale fetiš. Još me samo muči kakve najlonke stavit jer ja uglavnom volim toplu kombinaciju boja. Možda se obučem šareno, onako jesenski, ali nemam vam ja hrabrosti za to. Ipak sam ja žena u srednjim tridesetima, ali nešto me opasno puca…
U ovoj se pjesmi krije puno istine...
Post je objavljen 20.09.2009. u 08:38 sati.