Ma neka maknem onaj prošli post . Samo me ljuti kad se toga sjetim. A osim toga bila sam rekla samoj sebi da neću o politici niti privredi niti ekonomiji nego da ću samo laprdat. Al se zaboravim, nešto me naljuti i onda bezveze to napišem a u stvari još se više ljutim kad napišem. Umjesto da pustim. I pravim se tuka. Što i nije neki problem. Kad to i jesam
A nešto pametno za izjavit baš i nemam.
Zato je najbolje pisat o malom pasu, caru svih careva.
Najslikanijem liku u našem malom domaćinstvu. Al što ćeš o njemu pisat kad taj samo spava?
I nova figurica. Pri čemu se moram pohvaliti da sam ih prodala 7. 7 sam ih imala gotovih i svih 7 sam prodala.Što znači da ubrzano moram raditi nove. Tako da mogu prodat idućih 7. Tak!
I što sam još ono htjela reć? Aha...
zvala sam novu gazdaricu od Male Psice. Kaže nova gazdarica da je ona dobro. Da joj svako jutro dođe polizati ruku kod buđenja. To je radila i meni. Šmrc.
I da je ok. A to je bitno. Neka je ona meni ok.
Kaže nova gazdarica da više ne natjerava kokoši onako kao prije, ali da je pogazila sav špinat. Tja. Nemoš imat i špinat i lizanje ruku. Mislim da to nova gazdarica shvaća. Izabrala je lizanje ruku ujutro. Što meni dopada. Jer kad sam pitala "pa što ćete sada sa špinatom" onako, onim tonom zabrinute majke koja je dala svoje dijete a dijete uništilo pola kuće (moram se naučiti da Mala Psica više nije moja), samo je rekla "ma nema veze".
I da. Bio mi je prijatelj i donio poklon. Poklon je onog tipa kojim me je Muškarac za jedan Božić bio obdario. Naime bio mi je kupio lance za snijeg.
E tako sam sada dobila mali ventilator za laptop. Utakneš u laptop i on se vrti i kao te hladi.
Obdarila sam ga jednakim pogledom kao i Muškarca tada.
No on se nije dao smetati .
Samo se cerekao.
Mlako sam rekla "čuj ja sam žensko meni bi trebalo donijeti parfem. Ili dezić. Ili neki mejkup".
No ništa.
Samo se cerekao.
pa ti reci.
Post je objavljen 17.09.2009. u 14:13 sati.