Marketing
stupid... fat... ugly... sad...
ja sam luzer...
jedan obicni debeli luzer...
cijelo ovo vrijeme sam se prezderavala...
onako nenormalno prezderavala!
nisam mogla otici na blog, nisam mogla gledati odjecu preko neta, nisam mogla gledati thinspo...
moj mozak je jednostavno odbijao imati bilo kakvih kontakata sa mrsavoscu...
i prezderavala sam se cijeli dan...
ovo su bila moja najgora prezderavanja u zivotu...
nimalo ne lazem kad kazem da sam jela od jutra do mraka...
nimalo ne lazem kad kazem da mi je kila sladoleda grandissimo bila dorucak!
cijeli dan je hrana bila u mojim ustima...
rijetko kad bi se osjecala totalno punom...
a kad bi mi doslo slabo, stala bi, ne bi jela nista oko sat vremena, i onda opet!
uopce ne znam sta mi je bilo!
nisam imala nikakvu volju!
nisam zeljela prestati!
na pocetku je savjest u meni vristala: "pa zaboga, zasto si to radis?!"
ali sto je vise vremena prolazilo, ja sam ju sve vise i vise usutkavala...
sve dok nije nestala...
i sad je nema nigdje!
mogla bih jos pojesti kamione i kamione hrane!
dupe mi se nije dizalo s kauca, pomaknula bih ga jedino ako bi isla po jos hrane...
najprije nisam mogla prestat jer sam razmisljala: ma daaaj, vec si zajebala ovaj dan, sutra pocinje gladovanje!
i tako par dana, sve dok nisam promijenila pricu u ovo: vec nekoliko dana jedem, sve kile sam vratila, nema sanse da budem mrsava! nikad necu uspjeti! pa zasto bih si onda uskracivala hranu?!
i na tome je ostalo!
i da, mislim da sam sve kile vratila...
sve one divne kosti koje su malo provirivale, sad su totalno skrivene velikim masnim naslagama!
hlace koje su mi taman pocele malo spadati, opet su uske...
pristici se polako vracaju...
zgaravica je svakodnevna...
potrebu za vodom zadovoljavam hranom...
usne su mi 2 dana bile ispucane jer nisam dovoljno vode unosila u sebe, a sad se tijelo vec naviklo na manje vode...
ovo moje ponasanje nikako nije normalno!
tolika mi je zbrka u glavi da ne znam sta bi prvo napisala!
sva se tresem dok ovo pisem!
tresem se od pomisli da sam bila blize cilju nego ikad u zivotu i dam sam sve to uprskala bestidnim prezderavanjem!
i koliko god razbijala glavu razmisljajuci o uzroku tolikog prezderavanja, tolike nestabilnosti, ne nalazim uzrok!
ili ih pak nalazim previse...
ne znam zasto mi toliko treba u ostvarenju moje najvece zelje?!
zasto toliko sabotiram samu sebe?!
da li me je strah? ne znam... mozda je... a mozda nije...
ali strah ne smije biti nikakva prepreka!
i mislim da nije... ali nesto drugo je...
nesto, a ne mogu shvatit sta tocno...
samokontrole nemam, volja je otisla, ona zelja koja me tjerala naprijed je nestala...
i sad pocinjem od nule...
od koje je meni najteze poceti...
sad cu se tjerati iz dana u dan jesti sto je manje moguce...
biti ce tesko, ali moram nesto poduzeti...
dok sam se ovako prezderavala, imala sam osjecaj da ovaj zivot vise nije moj, da netko drugi drzi konce u rukama...
i totalna dezorijentiranost, otupjelost...
zelim opet imati tu potpunu freaky kontrolu nad zivotom, zelim da sve opet bude po spagi!
i morat ce biti, jer sad pocinje fax, sad vise necu moci cijeli dan sjediti u kuci, jesti i zaliti se o debljini!
nadam se da necu vise imati vremena jesti!
ne idem vise na nikakve dijete koje imaju planiranu prehranu...
idem na onu svoju staru "unesi sto je manje moguce kalorija" dijetu...
vjezbanje svaki dan!
na znam zasto, nikako da se odvazim otici sama trcati!
mozda i budem!
sad ce jos malo fax, pa ce mi, nadam se, misli biti zaokupljene time...
a i morat cu u teretanu ici, htjela ja to ili ne...
sutra idem gledati stanove u rijeci, pa cu dosta hodati, nadam se...
i pokusati cu ne jesti nista!
moram biti jaka!
pokusat cu sto vise skinuti u ova 2 tjedna...
i malo je dobro!
evo ga! 00:01!
moja borba je pocela!
sutra cu se izmjeriti, izvagati, primojenit boxeve i ostalo...
i gorim od zelje da vas sve procitam, da vidim kako vama ide, da komentiram!!
uzasno mi je zao jer nisam bila uz vas ove dane!
obecavam, nadoknadit cu to!
i moram pisati postove svaki dan! tako mi je lakse izdrzati dijetu!
idem sad spavati, za 5 sati se dizem...
ufff, ne znam sta cu obuc...
sve su mi hlace uske...
trazenje odjece ostavila sam za ujutro... znam da cu uzasno poluditi kad budem polusavala uci u hlace koje uporno odbijaju prekriti moje debelo dupe..
kad budem krenula na fax, kupit cu si jedne xs hlace, koje cu pokusavat obuc svaki put kad budem gladna!
i nadam se da ce mi jednog dana savrseno pristajati!!
OGROOOMNA PUSA SVIM LEPTIRICAMA!!!!!!!!!!
DRZIM FIGE I ZELIM VAM SRECU U OSTVARENJU VASIH CILJEVA!!!
kada budemo postigle ono sto zelimo, naci cemo se na kavi sve zajedno i komentirat obicne prolaznike koji ce se diviti nasoj ljepoti i mrsavoscu koju smo postigle uz jako veliki trud i muku! 
Post je objavljen 14.09.2009. u 23:22 sati.