Pozdrav svima, najdraži moji!
Evo da vam se javim, kad već mogu! Prepun sam pozitivnih misli o jednoj vrlo pozitivnoj epizodi mog života, a koja je završila minusom!
Restoran je bio sjajno iskustvo, velika i nezamislivo dobra škola koju ću pamtiti dokle god ima Ddadda u meni.
Zahvaljujući restoranu uspostavio sam neke sjajne poslovne kontakte u mojoj branši, naučio jako puno o ljudskom rodu - nitko, ali baš nitko s kim sam imao neki poslovni kontakt u ovo par mjeseci mi nije rekao sve istinito -baš svatko je najmanje jednom izgovorio neku krupnu i ozbiljnu laž!
Da ne govorim da sam naučio i puno toga o sebi i pritom se još dobro zabavio! Usput sam provjerio mogu li se maknuti iz već dobrano mi dosadnog vlastitiog biznisa i ustanovio da još ne mogu! Sve u svemu, jako mi je drago što sam se bio upustio u to, a još nisam sto posto siguran da neću dogodine pokušati opet!
A sad, da vam kažem što me muči pa se obraćam vama.
Dakle, već danima mi se nameće jedno pitanje
Kako smo dobijesa postigli da je zarada jedino mjerilo uspjeha nekog projekta?!
To mi najdraži moji nije nimalo jasno! Upravnom odboru neke korporacije podnesite ovakakv izvještaj...
"Jeste da je zbog tog našeg poteza bilo 5000 leševa, ali prihod nam je zato porastao 3.7 posto!"
...i svi će vam pljeskati!
Već mi je glupo da svima koje sretnem moram objašnjavati zašto sam tako smiren i zadovoljan iako sam u minusu. Nisam svakako zadovoljan zato što volim minuse u svojim projektima i svakako nisam krenuo u restoran s namjerom da izgubim novac - ali sam bio spreman izgubiti taj novac! Kad ulažem ravnam se principima iz mojih kockarskih dana - ulaži onoliko koliko si spreman izgubiti - samo toliko i ništa više od toga!
I tako je i bilo :)
Uložio sam novac, izgubio sam novac, na kontaktima koje sam stekao (upoznao) vodeći restoran već sam dogovorio poslova za zbirno tri i pol puta veću svotu od one poprilične koju sam izgubio...i život ide dalje! Iz naoko grde situacije izvukao sam veliko znanje i u konačnici vrlo vjerojatno profit. A svejedno se ne mogu oteti dojmu da sam određenim ljudima ispao pomalo luzer i da sad šapuću: "on je uložio u restoran...i izgubio!"
Da, izgubio sam. Čak ću i javno to napisati! Nek svi znaju! O jeee...velika stvar - Ddadd je izgubio neke novce vodeći restoran svoju prvu sezonu, baš onu kriznu i u početku jako jako kišovitu!
Toliko, malo sam nabrijan od pet uzastopnih groznih kafićkih kava danas (tj. kofein me puca) i sad sam se malko ispucao - a blog, između ostalog, baš tome i služi! Zar ne?
Toliko zasad najdraži moji, od sinoć kasno sam u Zagrebu, pri internetu sam...daklem...čuvajte oči svoje lijepe, osjetljive i nježne za moje tekstove...jer...vratio vam se sin razmetni...a njegovo ime...je...DDADD!!
HAHAHAHAHAHA
:)
Post je objavljen 13.09.2009. u 18:12 sati.